Tanjga i Sukačev, Vošin kontrast u derbiju: FUDBALERI POKLEKLI NA „MITIĆU“ U 70-MINUTNOJ NERAVNOPRAVNOJ BORBI
Malo ko je u fudbalskoj Srbiji računao sa mogućnošću da Vojvodina može i treći put uzastopno da pobedi Crvenu zvezdu.
Uprkos umerenom optimizmu pred put u Beograd, utisak je da ni u novosadskom kolektivu nije bilo igrača spremnog za takvu mogućnost u najavi. Ukoliko je takav i postojao, stav je mogao da mu se održi tek do 20. minuta derbija. Izvesnost šampionovog revanša za poraze u osnovnom delu prvenstva, posle Tanjginog isključenja, rasla je paralelno sa rastom procenta poseda lopte beogradskog tima.
Siniša Tanjga je još jedanput postao tragičar i povod za paljbu po osovini otac-sin u pola belom, pola u crvenom. Malo ko će sada da se osvrne na njegov učinak u 20 minuta igre, kada se junak derbija Avdić nije video u zoni Tanjgine defanzivne odgovornosti, baš kao ni Katai koji je u dva navrata zaustavljen, da bi posle namernih prekršaja na gostujućim igračima igru nastavljao bez javne opomene. Malo ko će sada i o ne baš ujednačenom kriterijumu sudije Trifkovića... Na čiju štetu, ili u čiju korist, (ne)suvisla je dilema.
Kako god, mlađi Tanjga je nesmotrenim gestom sredinom prvog dela otvorio prolaz Zvezdi do pobede, koja je mogla da bude i ubedljivija. U tom smeru dileme nema, baš kao što je nema ni u oceni da on poseduje talenat za igru. Nesporna je i dioptrija lupe kojom se prati svaki njegov korak na terenu. To što jeste upitno je stepen njegove zainteresovanosti za posao profesionalnog fudbalera, naročito u situaciji kada mu je prvi pretpostavljeni otac lično.
Nije u pitanju protekcija za sigurno mesto u timu. Otac u derbiju nije imao drugačije rešenje na mestu centralnog beka, u situaciji kada su Sič i Eta izvan stroja. Sin je, u svojstvu četvrtog Vošinog štopera, dobio šansu kao iznuđeno rešenje. Opterećenje, kao rezultat pritiska koji sa sobom nosi mogućnost za protekciju, koštao je i oca i sina, a što je pogubnije koštao je i čitav kolektiv.
U neravnopravnom razvoju situacije koja je usledila, kontrasnom slikom u odnosu na crveni karton, kao jedina svetla tačka u Vošinom skromnom učinku, istakao se Petar Sukačev, velemajstorskim potezom kojim je prepolovio Zvezdino vođstvo.
– Srećan sam zbog postignutog gola, naročito zbog načina kako sam uspeo da savladam Mateusa – komentarisao je Sukačev momenat u 66. minutu derbija. - Veliki mi je to motiv da nastavim da treniram još jače. Šteta što je rezultat takav kakav jeste, pa mi je i kompletan utisak izostao. Između ličnog učinka i učinka ekipe dileme nema, pobeda kolektiva je uvek na prvom mestu. Borili smo se, dali smo sve što smo mogli da damo u okolnostima koje su nas zadesile. Crveni karton Siniši je uticao na ishod, praktično je odlučio derbi. Nismo se predavali, ali više od ovoga nismo bili u stanju.
Učinkom na pozajmici u Kabelu, gde je dominirao veštinom na terenu, realizatorskim sposobnostima, ali i odnosom prema obavezama, Sukačev je overio povratnu kartu do kolektiva u kome je prošao sve selekcije u omladinskoj školi. Na pripremama je, po pravilu, uvek u krugu najzapaženijih igrača na koje se računa u Vošinoj budućnosti, koja je sa velikim procentom verovatnoće započela derbijem na „Mitiću“.
– Na meni je da treniram i da sledim zahteve koje stručni štab pred nas postavlja. Partizan je ponovo zaseo na drugo mesto, verujem samo do srede kada ga očekujemo na „Karađorđu“. Sećam se posete kakva je bila prilikom našeg prethodnog susreta. Verujem da će navijači i ovoga puta prepoznati značaj te utakmice i da će nam se ponovo u zavidnom broju pridružiti na tribinama da zajedno pobedimo u borbi za povratak na drugu poziciju na tabeli – iskreno je Sukačev apelovao na navijače koji su tim podržali i na „Mitiću“ nivoom kojim su pratili ekipu čitavu sezonu, bez obzira da li je utakmica igrana jkod kuće ili u gostima.
