Тањга и Сукачев, Вошин контраст у дербију: ФУДБАЛЕРИ ПОКЛЕКЛИ НА „МИТИЋУ“ У 70-МИНУТНОЈ НЕРАВНОПРАВНОЈ БОРБИ

Упркос умереном оптимизму пред пут у Београд, утисак је да ни у новосадском колективу није било играча спремног за такву могућност у најави. Уколико је такав и постојао, став је могао да му се одржи тек до 20. минута дербија. Извесност шампионовог реванша за поразе у основном делу првенства, после Тањгиног искључења, расла је паралелно са растом процента поседа лопте београдског тима. 

Синиша Тањга је још једанпут постао трагичар и повод за паљбу по осовини отац-син у пола белом, пола у црвеном. Мало ко ће сада да се осврне на његов учинак у 20 минута игре, када се јунак дербија Авдић није видео у зони Тањгине дефанзивне одговорности, баш као ни Катаи који је у два наврата заустављен, да би после намерних прекршаја на гостујућим играчима игру настављао без јавне опомене. Мало ко ће сада и о не баш уједначеном критеријуму судије Трифковића... На чију штету, или у чију корист, (не)сувисла је дилема.

Како год, млађи Тањга је несмотреним гестом средином првог дела отворио пролаз Звезди до победе, која је могла да буде и убедљивија. У том смеру дилеме нема, баш као што је нема ни у оцени да он поседује таленат за игру. Неспорна је и диоптрија лупе којом се прати сваки његов корак на терену. То што јесте упитно је степен његове заинтересованости за посао професионалног фудбалера, нарочито у ситуацији када му је први претпостављени отац лично. 

Није у питању протекција за сигурно место у тиму. Отац у дербију није имао другачије решење на месту централног бека, у ситуацији када су Сич и Ета изван строја. Син је, у својству четвртог Вошиног штопера, добио шансу као изнуђено решење. Оптерећење, као резултат притиска који са собом носи могућност за протекцију, коштао је и оца и сина, а што је погубније коштао је и читав колектив. 

У неравноправном развоју ситуације која је уследила, контрасном сликом у односу на црвени картон, као једина светла тачка у Вошином скромном учинку, истакао се Петар Сукачев, велемајсторским потезом којим је преполовио Звездино вођство.

– Срећан сам због постигнутог гола, нарочито због начина како сам успео да савладам Матеуса – коментарисао је Сукачев моменат у 66. минуту дербија. - Велики ми је то мотив да наставим да тренирам још јаче. Штета што је резултат такав какав јесте, па ми је и комплетан утисак изостао. Између личног учинка и учинка екипе дилеме нема, победа колектива је увек на првом месту.  Борили смо се, дали смо све што смо могли да дамо у околностима које су нас задесиле. Црвени картон Синиши је утицао на исход, практично је одлучио дерби. Нисмо се предавали, али више од овога нисмо били у стању. 

Учинком на позајмици у Кабелу, где је доминирао вештином на терену, реализаторским способностима, али и односом према обавезама, Сукачев је оверио повратну карту до колектива у коме је прошао све селекције у омладинској школи. На припремама је, по правилу, увек у кругу најзапаженијих играча на које се рачуна у Вошиној будућности, која је са великим процентом вероватноће започела дербијем на „Митићу“.

– На мени је да тренирам и да следим захтеве које стручни штаб пред нас поставља. Партизан је поново засео на друго место, верујем само до среде када га очекујемо на „Карађорђу“. Сећам се посете каква је била приликом нашег претходног сусрета. Верујем да ће навијачи и овога пута препознати значај те утакмице и да ће нам се поново у завидном броју придружити на трибинама да заједно победимо у борби за повратак на другу позицију на табели – искрено је Сукачев апеловао на навијаче који су тим подржали и на „Митићу“ нивоом којим су пратили екипу читаву сезону, без обзира да ли је утакмица играна јкод куће или у гостима.