STRES POD LUPOM STRUKE Kako utiče na telo i um i KAKO MU SE SUPROTSTAVITI
Kako bi se pružilo što bolje razumevanje koncepta stresa i njegovih uticaja na mentalno i telesno zdravlje i razmotrile opcije za unapređenje prevencije, dijagnostike i tretmana poremećaja u vezi sa stresom, u Beogradu je održan dvodnevni forum “Stres u zdravlju i bolesti” koji je organizovao Institut za mentalno zdravlje.
Forum je, u Jugoslovenskoj kinoteci, okupio predavače iz zemlje, regiona i inostranstva, koji su u okviru plenarnih predavanja, simpozijuma, panel diskusija i okruglih stolova, razmenjivali iskustva iz te oblasti i razgovarali o inovativnim metodama i saradnji.
Doktorka Bojana Pejušković iz Instituta za mentalno zdravlje rekla je za Tanjug da je ovogodišnji forum, koji je održan 16. i 17. aprila, organizovan povodom 63. rođendana Instituta.
“Imali smo predavače iz zemlje, iz inostranstva. Recimo, profesor Erik Vermeten iz Holandije održao je vrlo zanimljivo predavanje o tretmanu posttraumatskog stresnog poremećaja MDMA-om. Ovde su bile i naše kolege iz Zagreba, Skoplja, Sarajeva, iz Crne Gore i iz svih naših centara u Srbiji: Niš, Kragujevac, Novi Sad i naravno Beograd”, rekla je dr Bojana Pejušković.
Govoreći o glavnim porukama sa skupa, doktorka je istakla da je ključno za svakog čoveka da nauči da se nosi sa stresom i da ga ne doživljava kao nešto nužno loše.
“Ukoliko stres potraje, onda ostavlja posledice i na mentalno i na fizičko zdravlje. U tom kontekstu održana je sesija ‘Stres i kardiovaskularne bolesti’, ‘Stres i dijabetes melitus’, ‘Stres i osteoporoza’ i ‘Stres i karcinom’”, istakla je Bojana Pejušković i dodala da je reč o jako izazovnim temama. Doktorka je naglasila da je u borbi protiv stresa najvažnija edukacija kako lekara, tako i ljudi koji treba da se informišu i blagovremeno potraže pomoć.
“Što se što bolje razumemo u nešto, možemo lakše da pomognemo. Važno je podizati nivo svesti ljudi jer vrlo često nismo svesni da su neke raniji negativni događaji u životu i neka traumatska iskustva ostavila posledice i do današnjeg dana i prouzrokovale posledice poput depresije ili drugih oboljenja”, rekla je Bojana Pejušković.
Ključno za svakog čoveka je da nauči da se nosi sa stresom i da ga ne doživljava kao nešto nužno loše
Klinički psiholog Instituta za mentalno zdravlje Snežana Mrvić rekla je za Tanjug da je stres individualni koncept i da pogađa ljude u svim starosnim dobima.
“Ono što je stresno adolescentu, u nekom periodu koji je sam po sebi vrlo buran i tranzitoran, neće biti stresno nama malo starijima i obrnuto. To sve zavisi od faze životne koju prolazimo, s kakvim izazovima se susrećemo i naravno tu je taj faktor ličnosti, odnosno naš kapacitet za rezilijentnost i otpornost”, navela je Snežana Mrvić. Na pojavu stresa, kako navodi, utiču različiti spoljni faktori. “Tako da zavisi, kod mladih stresni okidač može biti i ispit. Može da bude specijalistički ispit, može da bude kontrolni u školi. Kod odraslih to može da bude nešto malo drugačije u smislu egzistencijalna pitanja, ali u jednoj i u drugoj uzrasnoj grupi, u tom trenutku je to jedan od da kažemo veoma izazovnih i stresnih momenata. Tako da na kraju sve zavisi od toga kako se nosimo sa stresom, kako ćemo ga prevazići i koliko ćemo biti rezilijentni, otporni”, ukazala je Snežana Mrvić. Naglasila je da je od presudnog značaja za sprečavanje bolesti čiji je uzrok stres da se ljudi blagovremeno prepoznaju da imaju problem i obrate se za stručnu pomoć.
“Pre svega je značajna svest da mi možemo da priznamo da nam je potrebna pomoć, da ne možemo sve sami. Kako je rekao Ivo Andrić: ‘Mučno je ono što nam se događa, ali nismo sami u tome’. Tako da je vrlo važno da mi koji se bavimo mentalnim zdravljem destigmatizujemo probleme mentalnog zdravlja i da nekako pružimo vetar u leđa tim ljudima da mogu da se jave za pomoć, jer pomoć postoji”, zaključila je Snežana Mrvić.
