СТРЕС ПОД ЛУПОМ СТРУКЕ Како утиче на тело и ум и КАКО МУ СЕ СУПРОТСТАВИТИ
Како би се пружило што боље разумевање концепта стреса и његових утицаја на ментално и телесно здравље и размотриле опције за унапређење превенције, дијагностике и третмана поремећаја у вези са стресом, у Београду jе одржан дводневни форум “Стрес у здрављу и болести” који је организовао Институт за ментално здравље.
Форум је, у Југословенској кинотеци, окупио предаваче из земље, региона и иностранства, који су у оквиру пленарних предавања, симпозијума, панел дискусија и округлих столова, размењивали искуства из те области и разговарали о иновативним методама и сарадњи.
Докторка Бојана Пејушковић из Института за ментално здравље рекла је за Танјуг да је овогодишњи форум, који је одржан 16. и 17. априла, организован поводом 63. рођендана Института.
“Имали смо предаваче из земље, из иностранства. Рецимо, професор Ерик Верметен из Холандије одржао је врло занимљиво предавање о третману посттрауматског стресног поремећаја МДМА-ом. Овде су биле и наше колеге из Загреба, Скопља, Сарајева, из Црне Горе и из свих наших центара у Србији: Ниш, Крагујевац, Нови Сад и наравно Београд”, рекла је др Бојана Пејушковић.
Говорећи о главним порукама са скупа, докторка је истакла да је кључно за сваког човека да научи да се носи са стресом и да га не доживљава као нешто нужно лоше.
“Уколико стрес потраје, онда оставља последице и на ментално и на физичко здравље. У том контексту одржана је сесија ‘Стрес и кардиоваскуларне болести’, ‘Стрес и дијабетес мелитус’, ‘Стрес и остеопороза’ и ‘Стрес и карцином’”, истакла је Бојана Пејушковић и додала да је реч о јако изазовним темама. Докторка је нагласила да је у борби против стреса најважнија едукација како лекара, тако и људи који треба да се информишу и благовремено потраже помоћ.
“Што се што боље разумемо у нешто, можемо лакше да помогнемо. Важно је подизати ниво свести људи јер врло често нисмо свесни да су неке ранији негативни догађаји у животу и нека трауматска искуства оставила последице и до данашњег дана и проузроковале последице попут депресије или других обољења”, рекла је Бојана Пејушковић.
Кључно за сваког човека је да научи да се носи са стресом и да га не доживљава као нешто нужно лоше
Клинички психолог Института за ментално здравље Снежана Мрвић рекла је за Танјуг да је стрес индивидуални концепт и да погађа људе у свим старосним добима.
“Оно што је стресно адолесценту, у неком периоду који је сам по себи врло буран и транзиторан, неће бити стресно нама мало старијима и обрнуто. То све зависи од фазе животне коју пролазимо, с каквим изазовима се сусрећемо и наравно ту је тај фактор личности, односно наш капацитет за резилијентност и отпорност”, навела је Снежана Мрвић. На појаву стреса, како наводи, утичу различити спољни фактори. “Тако да зависи, код младих стресни окидач може бити и испит. Може да буде специјалистички испит, може да буде контролни у школи. Код одраслих то може да буде нешто мало другачије у смислу егзистенцијална питања, али у једној и у другој узрасној групи, у том тренутку је то један од да кажемо веома изазовних и стресних момената. Тако да на крају све зависи од тога како се носимо са стресом, како ћемо га превазићи и колико ћемо бити резилијентни, отпорни”, указала је Снежана Мрвић. Нагласила је да је од пресудног значаја за спречавање болести чији је узрок стрес да се људи благовремено препознају да имају проблем и обрате се за стручну помоћ.
“Пре свега је значајна свест да ми можемо да признамо да нам је потребна помоћ, да не можемо све сами. Како је рекао Иво Андрић: ‘Мучно је оно што нам се догађа, али нисмо сами у томе’. Тако да је врло важно да ми који се бавимо менталним здрављем дестигматизујемо проблеме менталног здравља и да некако пружимо ветар у леђа тим људима да могу да се јаве за помоћ, јер помоћ постоји”, закључила је Снежана Мрвић.
