VELIKA GREŠKA KOJU PRAVE VOĆARI Evo zašto NE TREBA DA ŽURITE SA KOŠENJEM TRAVE U VOĆNJAKU
Iako trava u voćnjacima već uveliko raste, stručnjaci savetuju da se sa košenjem sačeka još nekoliko dana nakon cvetanja, jer prerano uklanjanje korova i upotreba herbicida mogu ugroziti pčele i druge korisne insekte, što na kraju može dovesti do slabijeg oprašivanja i manjeg prinosa.
Trava u voćnjacima uveliko je počela da raste, ali još nije vreme za njeno košenje. Mnogi voćari ne mogu da gledaju travu visoku desetak i više centimetara oko stabala, pa se već sad odlučuju za košenje ili još gore tretman herbicidima.
To je, potpuno, pogrešan korak jer još nije završeno cvetanje voća, a i nekih korovskih biljaka na koje sleću pčele. Mrtva kopriva, maslačak, samo su neke od biljaka koje posećuju. Upotrebom herbicida, dolazi do uginuća pčela i korova.
Ne kositi maslačak
Maslačak privlači pčele, ali i rutavu bubu, Tropinota hirta, koja može da napravi veliku štetu u voćnjacima izgrizajući tučak cveta.
Rutava buba, kao i pčela, voli i maslačak, zbog čega se voćari plaše da će biti slabija oplodnja stabala, što nije tačno, jer će manje napadati cvetove.
Pčele će boraviti i na maslačku i ostalim korovskim travama, ali i cvetovima voćaka i oplodnja neće izostati. Uništavanjem korova u velikoj meri uništava se i rutava buba, koja onda napada samo voćke.
Manji napad lisnih vaši
I bubamare i bumbari takođe su izloženi uginuću ukoliko se rano koriste herbicidi. Kolonije bumbara su u travi i prestaju s razvitkom upravo nakon cvetanja, dok bubamari, boraveći na korovskim travama, čekaju razvoj prve generacije lisnih vaši, piše Agroklub.
Zbog herbicida lisne vaši, bez prirodnih neprijatelja, napadaju mlade listove, pa se često dešava da, sedam do deset dana nakon tretmana protiv šljivine ose, mora da se odradi tretman protiv lisnih vaši.
Dakle, košenje može, ali, tek desetak dana posle cvetanja. Trebalo bi dati šansu predatorima da odrade posao protiv štetnih insekata, a ne hemiji, konkretno, totalnim herbicidima, da unište i korisne insekte i biljke, naročito u manjim zasadima.
Primećeno je na terenu i da, u zasadima u kojima se ne primenjuju insekticidi, pa i fungicidi, mnogo je manji intenzitet napada štetnih insekata, ali i bolesti, uprkos čestim padavinama i visokoj vlažnosti. Kruškine buve skoro i da nema u zasadima u kojima se ne koriste insekticidi. U takvim slučajevima voćkama ne treba mnogo. Sredstva dozvoljena za upotrebu u organskoj proizvodnji daju im neophodnu snagu da se izbore sa bolestima i štetočinama.