Od „gulaša“ do „lopova“! OVE MAĐARSKE REČI SVAKODNEVNO KORISTIMO, a da toga nismo ni svesni! Za neke smo mislili da su turcizmi

Često pravimo „gulaš“ i „paprikaš“, neka od najpopularnijih jela u ovim krajevima, ali obožavamo i „palačinke“. Ne izlazimo iz kuće bez „cipela“, a neko ni bez „bunde“. Zašto smo ove opšte poznate reči stavili pod navodnike? Zato što želimo da istaknemo nešto što možda niste znali – da su hungarizmi, baš kao i „lopov“, „pandur“, „lopta“, „soba“, „šargarepa“, „roštilj“… I zato što na izvestan način svakodnevno govorimo mađarski, a da toga nismo ni svesni.

Zvuči čudno, slažemo se, jer ko god je učio mađarski zna da je u pitanju jedan od najtežih jezika, kojem u tom smislu nisu ravni ni nemački, ni francuski, ni ruski. A ipak, blizak nam je, iz geografskih, istorijskih i brojnih drugih razloga. Tu je i čitava riznica reči koje izgovaramo svakog dana, i ne pitajući se odakle potiču.

Nije na odmet ponoviti da su se na ovim prostorima vekovima preplitale različite civilizacije, kulture, religije. Koliko se jezika čulo i smenilo tokom svih tih previranja, od vremena sveslovenskog vrhovnog božanstva Peruna do naših dana, teško je i pretpostaviti.

Nije ni čudo što se u srpskom jeziku danas koriste i mnoge reči koje mu ne pripadaju, ali koje su se toliko odomaćile da ih jednostavno smatramo našim. Neke stare su vremenom i zamenjene – turcizmima, germanizmima, romanizmima i ostalim tuđicama. No, sve one učinile su naš rečnik bogatijim i dinamičnijim. Isto važi i za hungarizme, preuzete iz mađarskog jezika. I nisu, kao što biste možda u prvi mah pomislili, tipične samo za severni deo zemlje, Vojvodinu.

Krenimo od gastronomije. Na prvom mestu je gulaš, koji se najčešće sprema od goveđeg mesa, luka i mlevene slatke paprike kao osnovnog začina. Ne smemo zaboraviti ni ukusni paprikaš, popularno jelo od mesa i krompira, koje je najbolje kada se lagano krčka u kotliću na otvorenoj vatri.

Reč bunda takođe potiče iz mađarskog (zimski kaput sa krznom, ogrtač), ali i cipele („cipő“ – obuća), mada su je Mađari u davna vremena preuzeli iz stare latinske „zipellus“. Čizma glavu čuva, čućete da to kažu i u susednoj zemlji, ali je, zapravo, turskog porekla. I mačka je na mađarskom – „macska“, ali ta reč potiče iz praslovenskog jezika („mat'ka“), gde je prvobitno korišćena kao deminutiv za ženku.

Roštilj je već hungarizam, izveden iz reči „rostély“, nastale pod uticajem nemačke „rost“ (što znači rešetka ili ražanj). U naš jezik je ušla da označi napravu za pečenje mesa na žaru, odnosno rešetkastu konstrukciju. Nemački koren imaju i palačinke („palatschinke“), iako mnogi misle da je u pitanju izvorna mađarska reč. No, ako bismo otišli još dalje u prošlost, videli bismo da zapravo vodi poreklo iz latinskog (od „placenta“ – kolač).

A šargarepa? To verovatno niste znali. Pošto je prvobitno bila mrke boje, pre nego što je pre par vekova genetskim inženjeringom postala narandžasta, Sloveni su je zvali „mrkva“. Hrvati su zadržali stari naziv, kao i većina slovenskih naroda, dok se kod nas izgubio, pa danas koristimo mađarsku reč za ovo povrće. „Sárga“ znači žuta, a „répa“ je – repa.

Hungarizmi su i varoš (grad), đumbir („gyömbér“), đilkoš (u osnovi znači ubica), ašov (u bukvalnom prevodu alat za kopanje), fioka (pregrada, kutija na izvlačenje), soba („szoba“ – prostorija), doboš, karika (prsten, veza), lopta („labda“), kecelja (od reči „kecele“, a u srpski je ušla u drugoj polovini 19. veka u gradskim sredinama), džak („zsák“ – vreća ili torba), kočije („kocsi“ – izvedeno iz naziva sela Koč, gde su se u 15. veku proizvodila prva takva prevozna sredstva)…

Pandur, kolokvijalni izraz za policajca, korene vuče iz latinske reči „banderium“, vojna jedinica. A gde je policajac, tu je i lopov! Srpska reč je izvedena od mađarske „lopó“, koja označava kradljivca i pljačkaša. Ako ste mislili da je bitanga turcizam, prevarili ste se. „Bittgänger“ je skitnica, prosjak, besposličar koji tumara… Doduše, etimolozi smatraju da je došla iz staronemačkog, u kojem je postojao izraz „bintunge“, odnosno pljačka, navodi žena.blic