Од „гулаша“ до „лопова“! ОВЕ МАЂАРСКЕ РЕЧИ СВАКОДНЕВНО КОРИСТИМО, а да тога нисмо ни свесни! За неке смо мислили да су турцизми

Често правимо „гулаш“ и „паприкаш“, нека од најпопуларнијих јела у овим крајевима, али обожавамо и „палачинке“. Не излазимо из куће без „ципела“, а неко ни без „бунде“. Зашто смо ове опште познате речи ставили под наводнике? Зато што желимо да истакнемо нешто што можда нисте знали – да су хунгаризми, баш као и „лопов“, „пандур“, „лопта“, „соба“, „шаргарепа“, „роштиљ“… И зато што на известан начин свакодневно говоримо мађарски, а да тога нисмо ни свесни.

Звучи чудно, слажемо се, јер ко год је учио мађарски зна да је у питању један од најтежих језика, којем у том смислу нису равни ни немачки, ни француски, ни руски. А ипак, близак нам је, из географских, историјских и бројних других разлога. Ту је и читава ризница речи које изговарамо сваког дана, и не питајући се одакле потичу.

Није на одмет поновити да су се на овим просторима вековима преплитале различите цивилизације, културе, религије. Колико се језика чуло и сменило током свих тих превирања, од времена свесловенског врховног божанства Перуна до наших дана, тешко је и претпоставити.

Није ни чудо што се у српском језику данас користе и многе речи које му не припадају, али које су се толико одомаћиле да их једноставно сматрамо нашим. Неке старе су временом и замењене – турцизмима, германизмима, романизмима и осталим туђицама. Но, све оне учиниле су наш речник богатијим и динамичнијим. Исто важи и за хунгаризме, преузете из мађарског језика. И нису, као што бисте можда у први мах помислили, типичне само за северни део земље, Војводину.

Кренимо од гастрономије. На првом месту је гулаш, који се најчешће спрема од говеђег меса, лука и млевене слатке паприке као основног зачина. Не смемо заборавити ни укусни паприкаш, популарно јело од меса и кромпира, које је најбоље када се лагано крчка у котлићу на отвореној ватри.

Реч бунда такође потиче из мађарског (зимски капут са крзном, огртач), али и ципеле („cipő“ – обућа), мада су је Мађари у давна времена преузели из старе латинске „zipellus“. Чизма главу чува, чућете да то кажу и у суседној земљи, али је, заправо, турског порекла. И мачка је на мађарском – „macska“, али та реч потиче из прасловенског језика („mat'ka“), где је првобитно коришћена као деминутив за женку.

Роштиљ је већ хунгаризам, изведен из речи „rostély“, настале под утицајем немачке „rost“ (што значи решетка или ражањ). У наш језик је ушла да означи направу за печење меса на жару, односно решеткасту конструкцију. Немачки корен имају и палачинке („palatschinke“), иако многи мисле да је у питању изворна мађарска реч. Но, ако бисмо отишли још даље у прошлост, видели бисмо да заправо води порекло из латинског (од „placenta“ – колач).

А шаргарепа? То вероватно нисте знали. Пошто је првобитно била мрке боје, пре него што је пре пар векова генетским инжењерингом постала наранџаста, Словени су је звали „мрква“. Хрвати су задржали стари назив, као и већина словенских народа, док се код нас изгубио, па данас користимо мађарску реч за ово поврће. „Sárga“ значи жута, а „répa“ је – репа.

Хунгаризми су и варош (град), ђумбир („gyömbér“), ђилкош (у основи значи убица), ашов (у буквалном преводу алат за копање), фиока (преграда, кутија на извлачење), соба („szoba“ – просторија), добош, карика (прстен, веза), лопта („labda“), кецеља (од речи „kecele“, а у српски је ушла у другој половини 19. века у градским срединама), џак („zsák“ – врећа или торба), кочије („kocsi“ – изведено из назива села Коч, где су се у 15. веку производила прва таква превозна средства)…

Пандур, колоквијални израз за полицајца, корене вуче из латинске речи „banderium“, војна јединица. А где је полицајац, ту је и лопов! Српска реч је изведена од мађарске „lopó“, која означава крадљивца и пљачкаша. Ако сте мислили да је битанга турцизам, преварили сте се. „Bittgänger“ је скитница, просјак, беспосличар који тумара… Додуше, етимолози сматрају да је дошла из старонемачког, у којем је постојао израз „bintunge“, односно пљачка, наводи жена.блиц