Kuda pobeći za 1. maj? SVI HRLE NA FRUŠKU GORU, ALI I PREKO GRANICE
Kako se približava Međunarodni praznik rada, koji se obeležava 1. maja, u Novom Sadu već se oseća poznata atmosfera opuštanja i planiranja boravka u prirodi.
Tradicionalno, ovaj praznik za mnoge sugrađane ne predstavlja samo neradan dan, već priliku za druženje uz roštilj, boravak na otvorenom i beg iz gradske svakodnevice.
Jedna od najpopularnijih lokacija i ove godine biće Fruška gora, gde se očekuje veliki broj izletnika.
– Pripreme počinju i nekoliko dana ranije. Planira se i poziva društvo i nabavlja sve za roštilj. Fruška gora je nekako sinonim za 1. maj – kaže Aleksandar Šakotić iz Veternika.
Osim šume i svežeg vazduha, mnogima se sviđa i što mogu da kombinuju odmor sa laganim šetnjama i rekreacijom.
Ništa manje posećen nije ni Dunavski kej, gde tokom praznika mnogi uživaju u šetnjama uz reku, često uz improvizovane piknike.
– Nama je dovoljno da smo napolju, ne mora to biti daleko, ponesemo hranu, ćebe i uživamo – kaže Novosađanka Gorana Žebeljan. – Ovo nam je postala već i porodična tradicija, improvizovani piknik na keju je nešto što bih i ja želela da prenesem na svoju decu i da sa njima na isti način proslavljam 1. maj.
Za ljubitelje vode i nešto življe atmosfere, tu je i Štrand, koji se svake godine pretvara u mesto okupljanja većeg broja ljudi. Iako još nije počela kupališna sezona, 1. maj često označava njen neformalni početak. Ugostiteljski objekti tada beleže povećan promet, a muzika i druženje traju do kasnih sati.
Ipak, ima i onih koji Praznik rada biraju da provedu u mirnijem okruženju, daleko od gužve. Vikendice u okolini grada, salaši i manja izletišta postaju izbor za porodice koje žele privatnost.
Poslednjih godina primećuje se i trend da deo Novosađana koristi praznične dane za kraća putovanja u inostranstvo, najčešće u obližnje gradove u regionu. Popularne destinacije su Budimpešta, Beč ili Temišvar, gde se organizuju dvodnevni izleti koji kombinuju obilazak znamenitosti, kupovinu i odmor.
Sagovornici se slažu da se način obeležavanja ovog praznika nije suštinski promenio, ali da su navike postale raznovrsnije. Dok jedni ostaju verni tradicionalnom roštilju u prirodi, drugi biraju kraća putovanja ili organizovana okupljanja. Ipak, zajedničko svima ostaje isto – potreba da se makar na jedan dan napravi pauza i uživa u društvu, što ovaj praznik iz godine u godinu čini jednim od najživljih i najvoljenijih.
B. Guran
