Куда побећи за 1. мај? СВИ ХРЛЕ НА ФРУШКУ ГОРУ, АЛИ И ПРЕКО ГРАНИЦЕ
Како се приближава Међународни празник рада, који се обележава 1. маја, у Новом Саду већ се осећа позната атмосфера опуштања и планирања боравка у природи.
Традиционално, овај празник за многе суграђане не представља само нерадан дан, већ прилику за дружење уз роштиљ, боравак на отвореном и бег из градске свакодневице.
Једна од најпопуларнијих локација и ове године биће Фрушка гора, где се очекује велики број излетника.
– Припреме почињу и неколико дана раније. Планира се и позива друштво и набавља све за роштиљ. Фрушка гора је некако синоним за 1. мај – каже Александар Шакотић из Ветерника.
Осим шуме и свежег ваздуха, многима се свиђа и што могу да комбинују одмор са лаганим шетњама и рекреацијом.
Ништа мање посећен није ни Дунавски кеј, где током празника многи уживају у шетњама уз реку, често уз импровизоване пикнике.
– Нама је довољно да смо напољу, не мора то бити далеко, понесемо храну, ћебе и уживамо – каже Новосађанка Горана Жебељан. – Ово нам је постала већ и породична традиција, импровизовани пикник на кеју је нешто што бих и ја желела да пренесем на своју децу и да са њима на исти начин прослављам 1. мај.
За љубитеље воде и нешто живље атмосфере, ту је и Штранд, који се сваке године претвара у место окупљања већег броја људи. Иако још није почела купалишна сезона, 1. мај често означава њен неформални почетак. Угоститељски објекти тада бележе повећан промет, а музика и дружење трају до касних сати.
Ипак, има и оних који Празник рада бирају да проведу у мирнијем окружењу, далеко од гужве. Викендице у околини града, салаши и мања излетишта постају избор за породице које желе приватност.
Последњих година примећује се и тренд да део Новосађана користи празничне дане за краћа путовања у иностранство, најчешће у оближње градове у региону. Популарне дестинације су Будимпешта, Беч или Темишвар, где се организују дводневни излети који комбинују обилазак знаменитости, куповину и одмор.
Саговорници се слажу да се начин обележавања овог празника није суштински променио, али да су навике постале разноврсније. Док једни остају верни традиционалном роштиљу у природи, други бирају краћа путовања или организована окупљања. Ипак, заједничко свима остаје исто – потреба да се макар на један дан направи пауза и ужива у друштву, што овај празник из године у годину чини једним од најживљих и највољенијих.
Б. Гуран