SPC DANAS SLAVI SVETOG MARTINA Simbol nepokolebljive vere i istine
Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas obeležavaju Svetog Martina ispovednika, papu Rimskog.
Posle smrti pape rimskog Teodora (642-649 godine) Martin je jednoglasno bio izabran za papu, 5. jula 649. godine. U to vreme na Istoku je carovao Konstans II, unuk cara Iraklija. Tada su grčki carevi vladali i Rimom, i držali svoje namesnike u zapadnim krajevima.
U to doba na Istoku jačaše jeres monotelita, to jest jednovoljnika, koji uče da u Hristu Gospodu našem postoji samo jedna volja, jedno htenje.
Ova jeres proizišla je iz ranije Evtihijeve jeresi, koja je bulaznila da u Hristu postoji samo jedna priroda, nasuprot pravoslavnom verovanju da u Gospodu Bogu postoje dve prirode, dve volje, dva htenja i dva dejstva, svojstveni Božanskoj i čovečanskoj prirodi, ali u jednom licu Hristovom, jer se Hristos Bog ne deli u dva lica već se raspoznaje u dvema prirodama, nepomešano sjedinjenima.
Tada je carovao Konstans II, unuk Iraklijev, a patrijarh carigradski beše Pavle.
Da bi uspostavio mir u crkvi sam car napisa knjižicu Tipos, koja je bila veoma po volji jeretika.
Papa Martin sazva sabor od 105 episkopa, na kome je osuđena ova careva knjižica. U isto vreme napisa papa pismo patrijarhu Pavlu, moleći ga da se drži čiste vere pravoslavne i da cara savetuje, da se okane jeretičkih mudrovanja.
To pismo razljuti i patrijarha i cara, pa car posla nekoga vojvodu Olimpija u Rim, da dovede papu vezanog u Carigrad.
Vojvoda se nije drzno da veže papu, ali nagovori jednog vojnika, da ga mačem ubije u crkvi. No kada vojnik uđe u crkvu sa skrivenim mačem, odjednom je oslepeo.
Tako je Martin izbegao smrt.
U to vreme su Saraceni napadali Siciliju, u kojoj je umro vojvoda Olimpije. Tada je car poslao drugog vojnika, da veže i dovede papu pod optužbom, da je on u dosluhu sa Saracenima, i da ne poštuje Prečistu Bogomater.
Kada vojvoda stiže u Rim i pročita optužbu protiv pape, ovaj odgovori, da je to kleveta, da on nema nikakve zajednice sa Saracenima, protivnicima Hrišćanstva, „a prečistu Bogomater ako ko ne štuje i ne ispoveda i njoj se ne klanja, da bude proklet i ovoga i onoga veka".
No, to ne izmeni odluku vojvode.
Papa bi vezan i doveden u Carigrad, gde je jako bolestan ležao dugo u tamnici, mučen teskobom i glađu, dok najzad nije bio osuđen na progonstvo u Herson, gde je požive 2 godine i preminuo.
Dve godine pre njega preminuo je i okajani Pavle. Kada ga je car poseti pred smrt, on je okrenuo glavu duvaru i plakaše ispovedajući da je mnogo grešio protiv pape Martina, i moleći cara da Martina oslobodi.