СПЦ ДАНАС СЛАВИ СВЕТОГ МАРТИНА Симбол непоколебљиве вере и истине
Српска православна црква (СПЦ) и њени верници данас обележавају Светог Мартина исповедника, папу Римског.
После смрти папе римског Теодора (642-649 године) Мартин је једногласно био изабран за папу, 5. јула 649. године. У то време на Истоку је царовао Констанс II, унук цара Ираклија. Тада су грчки цареви владали и Римом, и држали своје намеснике у западним крајевима.
У то доба на Истоку јачаше јерес монотелита, то јест једновољника, који уче да у Христу Господу нашем постоји само једна воља, једно хтење.
Ова јерес произишла је из раније Евтихијеве јереси, која је булазнила да у Христу постоји само једна природа, насупрот православном веровању да у Господу Богу постоје две природе, две воље, два хтења и два дејства, својствени Божанској и човечанској природи, али у једном лицу Христовом, јер се Христос Бог не дели у два лица већ се распознаје у двема природама, непомешано сједињенима.
Тада је царовао Констанс II, унук Ираклијев, а патријарх цариградски беше Павле.
Да би успоставио мир у цркви сам цар написа књижицу Типос, која је била веома по вољи јеретика.
Папа Мартин сазва сабор од 105 епископа, на коме је осуђена ова царева књижица. У исто време написа папа писмо патријарху Павлу, молећи га да се држи чисте вере православне и да цара саветује, да се окане јеретичких мудровања.
То писмо разљути и патријарха и цара, па цар посла некога војводу Олимпија у Рим, да доведе папу везаног у Цариград.
Војвода се није дрзно да веже папу, али наговори једног војника, да га мачем убије у цркви. Но када војник уђе у цркву са скривеним мачем, одједном је ослепео.
Тако је Мартин избегао смрт.
У то време су Сарацени нападали Сицилију, у којој је умро војвода Олимпије. Тада је цар послао другог војника, да веже и доведе папу под оптужбом, да је он у дослуху са Сараценима, и да не поштује Пречисту Богоматер.
Када војвода стиже у Рим и прочита оптужбу против папе, овај одговори, да је то клевета, да он нема никакве заједнице са Сараценима, противницима Хришћанства, „а пречисту Богоматер ако ко не штује и не исповеда и њој се не клања, да буде проклет и овога и онога века".
Но, то не измени одлуку војводе.
Папа би везан и доведен у Цариград, где је јако болестан лежао дуго у тамници, мучен тескобом и глађу, док најзад није био осуђен на прогонство у Херсон, где је поживе 2 године и преминуо.
Две године пре њега преминуо је и окајани Павле. Када га је цар посети пред смрт, он је окренуо главу дувару и плакаше исповедајући да је много грешио против папе Мартина, и молећи цара да Мартина ослободи.