PREDSEDNIK ITKF RIČARD JORGENSEN GOST EVROPSKOG PRVENSTVA U TRADICIONALNOM KARATEU U NOVOM SADU Srbija stožer kontinentalnih vrednosti

Među uglednim, u svetu drevne istočnjačke veštine visoko pozicioniram gostima, jeste i predsednik Svetske asocijacije tradicionalnog karatea, Kanađanin Ričard Rik Jorgensen.

-Konačno, posle tačno četvrt veka i Svetskog prvenstva u Beogradu 2001. godine, ponovo sam u Srbiji – u ekskluzivnom razgovoru za Dnevnik, rekao je majstor karatea, nosilac crnog pojasa 8. DAN. 

– Rado sam se odazvao Slobodanovom pozivu. Pre četiri decenije, kada sam na seminaru u Švajcarskoj upoznao Vladimira Jorgu, u Jugoslaviji sam prepoznao vrednosti koje baštini naša federacija. Srećan sam što u Srbiji i srpskim sledbenicima vidim dostojne naslednike svega što je Vladimir sa svojim istomišljenicima izgradio. Nikada ne bih mogao da zaboravim Vladimirovu ideju vodilju: „Karate je široka staza, na kojoj svako može da pronađe sebe.“

Jorgensenu je dobrodošlicu u Novom Sadu poželeo predsednik Evropske asocijacije tradicionalnog karatea, Novosađanin Slobodan Milićević, blizak saradnik i naslednik dr Vladimira Jorge, profesora Medicinskog fakulteta BU, nosioca majstorskog zvanja 10. DAN.

-Slobodan je sa saradnicima uspeo da održi vrednosti srpske asocijacije koje je Vladimir podigao na nivo stožera kontinentalnih vrdnosti – nastavio je Ričardson. –Slobodan je bio i odličan takmičar, maksimalno posvećen ideji, tako da je zasluženo biran za predsednika evropske asocijacije. Mi karate doživljavamo kao način života, kao put na kome čovek
neprestano istražuje sebe kroz pokret, katu, sparing... Mi zapravo nikada ne prestajemo da istražujemo svoje sposobnosti, svoju kontrolu, fokus, tražeći granicu koje nema. U karateu praktično nema ograničenja, možete celog života da istražujete i da uvek pronađete nešto novo.

Govoreći o razvoju veštine kojoj je posvetio život, ali i o razmimoilaženju čelnika različitih shvatanja u poimanju i tumačenju izvornih principa karatea, uvaženi gost Evropskog prvenstva u Novom Sadu, sa setom je govorio u sastanku u Sao Paolu pre šest godina.

-Tada su, nakon trodnevnih usaglašavanja, glavne međunarodne karate federacije ostavile po strani 35 godina razlika i formirale jedinstveno telo Ujedinjeni svetski karate. Imao sam tu čast da budem izabran na čelnu funkciju. Toliko smo dugo bezuspešno radili na tome, da je teško bilo i zamisliti da je moguć srećan epilog. Slaveći našu raznolikost i kombinujući naše snage, uspeli smo da materijalizujemo ideju u smeru kako nam je to naznačila Sudijska komisija MOK-a i podržala 101. sednica MOK-a još 1993. godine. Na Olimpijskim igrama u Tokiju trijumfalno smo promovisali karate u olimpijskoj sportskoj porodici. Tada i ko zna da li ćemo više ikada...

U tradicionalnom karateu pobeda nije krajnji cilj. To je umetnost samoodbrane koja koristi samo ljudsko telo. Danas postoji mnogo različitih pravaca u karateu, ali je, prema našem sagovorniku, izvorno samo jedan. To je tradicionalni karate, od koga su kasniji sportovi pozajmili ime.

-Nepomirljiva su neka shvatanja ljudi koji kanališu tokove karatea u svetu. Mnogi razmišljaju marketinški, u smislu kako da veštinu učine za gledaoce atraktivnijom, ne mareći za tradicionalne vrednosti karatea. Mi smo više za negovanje izvornih vrednosti. Manje nam znači borba i pobeda, više smo okrenuti razvoju mentalnih vrednosti naših članova. Pokušaću da napravim analogiju, što se MOK-a tiče: odbojka je jedan od najrasprostranjenijih sportova na planeti. Brazilci su se dosetili i na plažama Kopakabane napravili atraktivno takmičenje na pesku, sa elementima odbojkaške igre u fokusu. Danas su to ravnopravi članovi olimpijske familije. Mi u tome nismo uspeli. Zašto po odbojkaškoj analogiji nismo mogli da imamo dva
olimpijska karate smera, to je pitanje za ljude koji odlučuju u MOK-u – rekao je Ričard Jorgensen, uz pregršt komplimenata na račun rada srpske asocijacije koja, kako je naglasio, na kontinentalnom nivou predstavlja čuvara tradicionalnih vrednosti veštine, uspostavljenih na dalekom istoku planete.