ПРЕДСЕДНИК ИТКФ РИЧАРД ЈОРГЕНСЕН ГОСТ ЕВРОПСКОГ ПРВЕНСТВА У ТРАДИЦИОНАЛНОМ КАРАТЕУ У НОВОМ САДУ Србија стожер континенталних вредности
У дане првомајских празника и српски каратисти, чувари вредности традиционалног каратеа (ИТКФ) оплемениће садржаје европског града спорта, титуле коју су Нови Сад и Новосађани понели у 2026. години. Реч је о манифестацији на највишем континенталном нивоу, Европском првенству
за које је учешће својих такмичара пријавило 15 националних асоцијација.
Међу угледним, у свету древне источњачке вештине високо позиционирам гостима, јесте и председник Светске асоцијације традиционалног каратеа, Канађанин Ричард Рик Јоргенсен.
-Коначно, после тачно четврт века и Светског првенства у Београду 2001. године, поново сам у Србији – у ексклузивном разговору за Дневник, рекао је мајстор каратеа, носилац црног појаса 8. ДАН.
– Радо сам се одазвао Слободановом позиву. Пре четири деценије, када сам на семинару у Швајцарској упознао Владимира Јоргу, у Југославији сам препознао вредности које баштини наша федерација. Срећан сам што у Србији и српским следбеницима видим достојне наследнике свега што је Владимир са својим истомишљеницима изградио. Никада не бих могао да заборавим Владимирову идеју водиљу: „Карате је широка стаза, на којој свако може да пронађе себе.“
Јоргенсену је добродошлицу у Новом Саду пожелео председник Европске асоцијације традиционалног каратеа, Новосађанин Слободан Милићевић, близак сарадник и наследник др Владимира Јорге, професора Медицинског факултета БУ, носиоца мајсторског звања 10. ДАН.
ИТКФ ОСВАЈА ЈУЖНУ АЗИЈУ
Недавно је Ричард Јоргенсен посетио Сри Ланку, домаћина Првог јужноазијског првенства у традиционалном каратеу.
-Традиционални карате све више се шири и негује у јужним деловима азијског континента – рекао је председник ИТКФ – У Коломбу смо недавно имали врло посећен семинар наших следбеника из те регије. На основу утисака које сам тамо стекао, ценим да ћемо ускоро имати мајсторе из те земље на нашим традиционалним турнирима широм света.
-Слободан је са сарадницима успео да одржи вредности српске асоцијације које је Владимир подигао на ниво стожера континенталних врдности – наставио је Ричардсон. –Слободан је био и одличан такмичар, максимално посвећен идеји, тако да је заслужено биран за председника европске асоцијације. Ми карате доживљавамо као начин живота, као пут на коме човек
непрестано истражује себе кроз покрет, кату, спаринг... Ми заправо никада не престајемо да истражујемо своје способности, своју контролу, фокус, тражећи границу које нема. У каратеу практично нема ограничења, можете целог живота да истражујете и да увек пронађете нешто ново.
Говорећи о развоју вештине којој је посветио живот, али и о размимоилажењу челника различитих схватања у поимању и тумачењу изворних принципа каратеа, уважени гост Европског првенства у Новом Саду, са сетом је говорио у састанку у Сао Паолу пре шест година.
-Тада су, након тродневних усаглашавања, главне међународне карате федерације оставиле по страни 35 година разлика и формирале јединствено тело Уједињени светски карате. Имао сам ту част да будем изабран на челну функцију. Толико смо дуго безуспешно радили на томе, да је тешко било и замислити да је могућ срећан епилог. Славећи нашу разноликост и комбинујући наше снаге, успели смо да материјализујемо идеју у смеру како нам је то назначила Судијска комисија МОК-а и подржала 101. седница МОК-а још 1993. године. На Олимпијским играма у Токију тријумфално смо промовисали карате у олимпијској спортској породици. Тада и ко зна да ли ћемо више икада...
У традиционалном каратеу победа није крајњи циљ. То је уметност самоодбране која користи само људско тело. Данас постоји много различитих праваца у каратеу, али је, према нашем саговорнику, изворно само један. То је традиционални карате, од кога су каснији спортови позајмили име.
-Непомирљива су нека схватања људи који каналишу токове каратеа у свету. Многи размишљају маркетиншки, у смислу како да вештину учине за гледаоце атрактивнијом, не марећи за традиционалне вредности каратеа. Ми смо више за неговање изворних вредности. Мање нам значи борба и победа, више смо окренути развоју менталних вредности наших чланова. Покушаћу да направим аналогију, што се МОК-а тиче: одбојка је један од најраспрострањенијих спортова на планети. Бразилци су се досетили и на плажама Копакабане направили атрактивно такмичење на песку, са елементима одбојкашке игре у фокусу. Данас су то равноправи чланови олимпијске фамилије. Ми у томе нисмо успели. Зашто по одбојкашкој аналогији нисмо могли да имамо два
олимпијска карате смера, то је питање за људе који одлучују у МОК-у – рекао је Ричард Јоргенсен, уз прегршт комплимената на рачун рада српске асоцијације која, како је нагласио, на континенталном нивоу представља чувара традиционалних вредности вештине, успостављених на далеком истоку планете.