okoTVoko: Oči boje duge

U „Biserima” kod Vanje Bulića na TV Blic Igor je mogao da ispriča svoju ne baš laku sudbinu. Ali, šta ćete kad danas mediji samo jure Darka Lazića. Takvi su mediji - površni i ima ih mnogo. Setio sam se prelepe pesme „Ko sam bez tebe” Borisa Novkovića. 

I zaista je Snežana Dakić uspela sjajno da otvori za Hajp televiziju uvek zatvorenog Borisa Novkovića da progovori o svojim brakovima. U podkastu „Sada i ovde” na Hajp televiziji Sneki se dotakla i smrti majke Borisa Novkovića, a govorili su i o njegovom ocu, velikom hit-mejkeru Đorđu Novkoviću. 

Boris je bio prvi čovek koji je došao u Srbiju nakon ratnih dešavanja i uvek je bio seks simbol, uz Zdravka Čolića i Vladu Kalembera. Pomalo zatvoren za medije, ovoga puta Boris je bio sjajan jer je imao odličnu sagovornicu pored sebe, a tako je to i kada razgovaraju vršnjaci i osobe koje su ostavili iza sebe razvode. I ništa ne može da zaboli kao smrt roditelja. 

Boris je u podkastu govorio tako istinite stvari o životu, ljubavima, smrti najdražih ljudi, tako da nije ni čudo što je proslavio 40 godina karijere. Imao je čvrst koren i uporište u svojim roditeljima. 

Njegov otac Đorđe Novković je svakako najinteligentniji sagovornik koga sam ikad imao, uz Aleksandra Tijanića i Marinu Tucaković. A Boris, iako i danas sjajno izgleda i spada u seks-simbole, je jedan jako realan i prizeman čovek. Njega niko ne može navući da ide da igra u „tabloidno Kozaračko kolo”. 

Mnogo je danas ispovedaonih formata i podkasta. Gledalac, i da hoće, ne može sve da pogleda. Najvažnije je koliko je novinar pripremljen i veoma je važno da voditelj „ne gazi preko leševa” i da bude kao psihoterapeut tako će i od sagovornika izvući maksimum. 

Dobar intervju „jedan na jedan” mogu da urade samo novinari koji se dobro pripreme za sagovornika i koji ga na dobar način otvore. Ništa na silu ne ide, pa ni iskrenost. Uvek sam najbolje intervjue davao ako sam imao nežne voditelje, a sam sam najveće ekskluzive dobijao kada sam bio potkovan informacijma, ali i blagonaklon prema sagovorniku. 

Agresija nikad nije dala dobar intervju. Novinar nije tu da glumi istražnog sudiju i islednika. Lepa reč i gvozdena vrata otvara. 

Ali, danas je zavladala površnost. Danas sebe nazivaju novinarima i ljudi koji nisu prošli pored bilo koje škole za novinarstvo. Voditeljstvo je pre svega dobar zanat. A sad, da li radite intervju sa estradnom zvezdom ili sa običnim čovekom nije ni važno, potreban je samo dobar žurnalistički pristup. 

Zato često osetim „transfer blama” kad čujem pitanja nekih mlađih ljudi koji bi hteli da se bave novinarstvom. Danas bi svi da intervjuišu, ali je malo pravih majstora kao što to radi Aleksandar Stanković, voditelj kultne emisije „Nedjeljom u dva”. 

Tanja Peternek Aleksić je majstor da otvori i najteže sagovornike. Dobar intervju je kao i dobra psihoterapija, tako da ću uvek pamtiti Milana Kalinića kakav je bio voditelj u emisiji „Preživeli”. On je toliko pazio da me ne povredi i da me „otvori” da će za mene ostati jedan od najboljih voditelja koje sam ikada upoznao. O treš voditeljima i emisijama biće u jednoj od narednih kolumni.

Aleksandar Filipović