MILAN BELIĆ IZMEĐU GOLGETERSKE PROŠLOSTI I TRENERSKIH IZAZOVA: Fudbal kao put, rad kao pravilo
Sedeći sa Milanom Belićem, brzo postaje jasno da je pred vama čovek koji fudbal ne doživljava kao profesiju, već kao način života.
Priča mirno, bez velike patetike, ali sa sigurnošću nekoga ko je prošao dug put – od nižih liga do kapitenske trake na „Karađorđu“.
– Ceo moj život može da se opiše jednom rečju – fudbal. Živim ga 24 časa i dajem se maksimalno tom poslu – rekao je Belić, kao da time u startu postavlja okvir svega što sledi.
Dok se vraća na početke, ne preskače nijedan korak. Odžaci, prvi tereni, pa Vojvodina kao centralna tačka karijere. Podseća da je put do prvog tima vodio preko nižih liga, kroz strpljenje i dokazivanje, da bi se u Novi Sad vratio spreman da ostavi trag. I ostavio ga je, dva puta u dresu „stare dame“, drugi put kao kapiten, uz mesto među deset najboljih strelaca u istoriji kluba.
Kada priča o trenerskom pozivu, razgovor prirodno odlazi ka Milanu Kosanoviću, čoveku koji je, kako ističe, značajno uticao na njegov razvoj.
– Kosan je bio vizionar, hteo je da uvede metode koje do tada nisu viđene u srpskom fudbalu. Postavio me je da individualno radim sa talentovanom decom, da ih skautiram i pratim u svakom segmentu – priseća se Belić.
Taj period, kako objašnjava, nije bio samo trenerski posao, već proces koji ga je oblikovao. Kroz taj rad prošli su brojni mladi igrači, danas već afirmisani, ali njemu je, čini se, važnija ideja koja stoji iza svega.
– Viziju koju je Milan imao želim da primenim u svom budućem radu i mislim da sam na dobrom putu.
I danas, na Slanoj bari, nastavlja istim putem. Individualni rad sa mladima nije sporedna stvar, već suština njegovog trenerskog identiteta.
– To je poziv kojim želim da se bavim. Po tome sam prepoznatljiv i tu vidim sebe u budućnosti – Belić.
Kada se razgovor dotakne Vojvodine, ton ostaje miran, ali se oseća emocija.
– Vojvodina je klub koji volim i za koji navijam svim srcem. Tim dobro izgleda, konkurentan je za Evropu i verujem da ima realne šanse za visok plasman. Voleo bih da se publika vrati na ‘Karađorđe’, jer je to korak ka većim rezultatima – istakao je nekadašnji kapiten.
U Bukovcu, gde danas radi, zatekao je, kako kaže, zdravu priču.
– Klub je organizovan, mesto živi za fudbal, uslovi su odlični, a navijači su me prihvatili. Posebno bih istakao rad sa mlađim kategorijama, što pokazuje da se misli na budućnost.
Ipak, svestan je da predstoji težak period borbe za opstanak, ali tu ne ostavlja prostor za dilemu.
–Daćemo sve od sebe da ostanemo u ligi. Lopta je okrugla i igraćemo do kraja – kazao je kratko, u maniru čoveka sa terena.
Na temu skraćenja liga, razmišlja praktično i bez mnogo dilema.
– To je pravi potez. Podići će se kvalitet u svim rangovima, biće veća konkurencija i više dobrih trenera u nižim ligama.
Kada se razgovor privede kraju, najviše se zadržava na mladima. Ne drži predavanje, već govori iz iskustva.
– Kada sam počinjao, igrao sam fudbal zato što ga volim. Danas je sve drugačije, ali jedna stvar ostaje ista, ne sme da se odustane. Put je dug, mora da se radi i da se bude strpljiv. Kakvi želite da budete na utakmici, takvi budite i na treningu –posavetovao je mlade Milan Belić.
Đ. Lalović
