MLADI U APATINU BEZ KROVA NAD GLAVOM Izdavanje na dan pojelo tržište STANOVE TRAŽE MESECIMA
Pronaći stan za zakup u Apatinu postalo je gotovo nemoguća misija.
Prema svedočenjima građana i objavama na društvenim mrežama, pojedinci nekretninu traže mesecima, a do zakupa se sve češće dolazi isključivo preko poznanstava i preporuka, jer je zvanična ponuda na tržištu minimalna.
Stanove najčešće potražuju mlade porodice sa decom, doseljenici, ali i mladi bračni parovi koji žele da započnu samostalan život. Iako se na prvi pogled čini da u gradu ima dosta praznih stanova, oni se jednostavno ne pojavljuju na tržištu. Poznavaoci prilika objašnjavaju da veliki broj nekretnina poseduju naši ljudi koji žive i rade u inostranstvu, a koji stanove čuvaju kao vid sigurne štednje ili rezervu za povratak.
Drugi razlog za ovu nestašicu leži u ekonomskoj računici. Kirije za dugoročni zakup su relativno niske: garsonjere se izdaju za 100 do 150 evra, dok se veći stanovi kreću od 150 do 250 evra. S druge strane, sve je veći broj vlasnika koji se odlučuju za opciju „stan na dan“. Kod ovog modela cene po noćenju idu od 20 do čak 150 evra, pa je dovoljno svega nekoliko izdavanja mesečno da se ostvari isti prihod, ali uz znatno manje habanje prostora i manji rizik od neplaćenih računa.
Da je tržište u potpunom disbalansu potvrđuju i cene. Kvadrat u novogradnji iznosi oko 1.100 evra sa PDV-om, dok starogradnja dostiže 900 evra. S obzirom na to da su troškovi izgradnje porasli na 800 do 900 evra po kvadratu, investitori imaju sve manje prostora za zaradu.
Podaci lokalne samouprave su poražavajući: dok je u 2025. godini izdato pet građevinskih dozvola za kolektivno stanovanje, u 2026. godini do sada je izdato 12 dozvola, ali nijedna nije namenjena izgradnji stambenih zgrada. Zbog ovakve situacije, u Apatinu je sve češća pojava prenamene poslovnih prostora i lokala u stambene jedinice.
Ovaj problem dugoročno pogađa najviše mlade koji su u fazi osnivanja porodice, jer ih ograničena ponuda primorava na odlaganje samostalnog života. Slični trendovi beleže se i u ostatku zemlje, gde je broj izdatih građevinskih dozvola u blagom padu, dok Zapadnobačka oblast trenutno učestvuje sa svega 5,8 odsto u ukupnoj vrednosti novogradnje u Srbiji.
