МЛАДИ У АПАТИНУ БЕЗ КРОВА НАД ГЛАВОМ Издавање на дан појело тржиште СТАНОВЕ ТРАЖЕ МЕСЕЦИМА
Пронаћи стан за закуп у Апатину постало је готово немогућа мисија.
Према сведочењима грађана и објавама на друштвеним мрежама, појединци некретнину траже месецима, а до закупа се све чешће долази искључиво преко познанстава и препорука, јер је званична понуда на тржишту минимална.
Станове најчешће потражују младе породице са децом, досељеници, али и млади брачни парови који желе да започну самосталан живот. Иако се на први поглед чини да у граду има доста празних станова, они се једноставно не појављују на тржишту. Познаваоци прилика објашњавају да велики број некретнина поседују наши људи који живе и раде у иностранству, а који станове чувају као вид сигурне штедње или резерву за повратак.
Други разлог за ову несташицу лежи у економској рачуници. Кирије за дугорочни закуп су релативно ниске: гарсоњере се издају за 100 до 150 евра, док се већи станови крећу од 150 до 250 евра. С друге стране, све је већи број власника који се одлучују за опцију „стан на дан“. Код овог модела цене по ноћењу иду од 20 до чак 150 евра, па је довољно свега неколико издавања месечно да се оствари исти приход, али уз знатно мање хабање простора и мањи ризик од неплаћених рачуна.
Да је тржиште у потпуном дисбалансу потврђују и цене. Квадрат у новоградњи износи око 1.100 евра са ПДВ-ом, док староградња достиже 900 евра. С обзиром на то да су трошкови изградње порасли на 800 до 900 евра по квадрату, инвеститори имају све мање простора за зараду.
Подаци локалне самоуправе су поражавајући: док је у 2025. години издато пет грађевинских дозвола за колективно становање, у 2026. години до сада је издато 12 дозвола, али ниједна није намењена изградњи стамбених зграда. Због овакве ситуације, у Апатину је све чешћа појава пренамене пословних простора и локала у стамбене јединице.
Овај проблем дугорочно погађа највише младе који су у фази оснивања породице, јер их ограничена понуда приморава на одлагање самосталног живота. Слични трендови бележе се и у остатку земље, где је број издатих грађевинских дозвола у благом паду, док Западнобачка област тренутно учествује са свега 5,8 одсто у укупној вредности новоградње у Србији.
