VEŠTAČKA INTELIGENCIJA U SRBIJI: KO JE KORISTI, KO PLAĆA I KO STREPI AI bio strah i pretnja, a sad svakodnevni alat
Tema veštačke inteligencije i dalje deli javnost, ali jedna stvar je sve manje sporna – AI je već ušao u svakodnevni rad velikog broja ljudi.
Dok se nekada doživljavala kao pretnja, danas se sve češće koristi kao alat koji ubrzava posao i smanjuje greške.
Podaci pokazuju da u svetu više od 46 odsto ljudi u oblastima računovodstva i finansija koristi veštačku inteligenciju svakodnevno, a čak 81 odsto njih smatra da im ona povećava produktivnost. Srbija kasni za tim trendom, ali ne dramatično – prema istraživanjima objavljenim prošle nedelje, oko 40 odsto građana Srbije već je bar jednom koristilo neki AI alat, dok približno svaki peti korisnik to radi redovno, na nedeljnom ili dnevnom nivou.
Istovremeno, poznavanje tehnologije je i dalje ograničeno. Manje od polovine ispitanika kaže da zaista razume kako veštačka inteligencija funkcioniše, dok je kod ostalih prisutan osećaj da je koriste „napamet“ – bez dubljeg uvida u mehanizme. Taj jaz između upotrebe i razumevanja jedan je od glavnih razloga za njihov oprez, pa i strah.
Taj strah nije zanemarljiv. Oko 45 odsto ispitanika u Srbiji izjavljuje da brine da bi veštačka inteligencija mogla delimično ili u potpunosti da ugrozi njihovo radno mesto. Ipak, istovremeno raste i broj onih koji AI vide kao pomoćnika, a ne zamenu – naročito u profesijama gde je rutina izražena.
46 odsto ljudi u finansijama koristi AI svakodnevno
Tek svaki deseti plaća AI aplikaciju
Kada je reč o konkretnim alatima, najrasprostranjeniji su generativni AI sistemi za tekst, prevođenje i analizu – pre svega alati poput ChatGPT, kao i slične platforme. Podaci pokazuju da se u Srbiji ovi alati uglavnom koriste u besplatnoj verziji. Procene govore da manje od 10 odsto korisnika plaća napredne opcije, što je u skladu sa globalnim trendom – većina korisnika u početku testira mogućnosti bez finansijskog ulaganja.
Uprkos tome, broj plaćenih korisnika raste, posebno među profesionalcima – novinarima, programerima, marketinškim stručnjacima i ljudima iz finansijskog sektora, gde vreme direktno znači novac.
U poslovnom sektoru razlike su još vidljivije. Velike kompanije u Srbiji ubrzano uvode AI – više od 80 odsto njih već koristi neki vid automatizacije ili inteligentne analize podataka. Sa druge strane, mala i srednja preduzeća su opreznija, pa se tek oko četvrtine odlučuje na konkretnu primenu.
40 odsto građana Srbije već je bar jednom koristilo neki AI alat
U praksi, najveće promene se vide u oblastima kao što su administracija i računovodstvo. Mirjana, koja se već 17 godina bavi finansijama, odlučila je da digitalizuje poslovanje i uvede AI alate u svakodnevni rad, koristeći rešenje kompanije Coming – AI Bookkeeping. Ovaj sistem omogućava automatsku obradu finansijske dokumentacije i povezivanje sa postojećim ERP sistemima. Pored toga, u praksi se sve više koriste i rešenja za inteligentnu obradu dokumenata, koja omogućavaju da se podaci iz PDF-ova i skeniranih dokumenata pretvore u strukturiran oblik pogodan za dalju analizu.
Efekat je brzo vidljiv – manje vremena se troši na rutinu, a više na analizu i donošenje odluka. Upravo tu se menja i percepcija veštačke inteligencije.
AI najčešće ne zamenjuje ljude, već menja način na koji rade
„Sada mogu da se fokusiram na složenije zadatke. Ranije sam gubila sate na sitnice“, dodaje Mirjana.
Iako strah od gubitka posla i dalje postoji, praksa pokazuje nešto drugo – AI najčešće ne zamenjuje ljude, već menja način na koji rade. Oni koji ga prihvate kao alat, po pravilu postaju efikasniji i konkurentniji.
Zato je pitanje da li će veštačka inteligencija promeniti tržište rada već dobilo odgovor. Pravo pitanje je – ko će uspeti da se prilagodi na vreme.
