ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА У СРБИЈИ: КО ЈЕ КОРИСТИ, КО ПЛАЋА И КО СТРЕПИ AI био страх и претња, а сад свакодневни алат
Тема вештачке интелигенције и даље дели јавност, али једна ствар је све мање спорна – AI је већ ушао у свакодневни рад великог броја људи.
Док се некада доживљавала као претња, данас се све чешће користи као алат који убрзава посао и смањује грешке.
Подаци показују да у свету више од 46 одсто људи у областима рачуноводства и финансија користи вештачку интелигенцију свакодневно, а чак 81 одсто њих сматра да им она повећава продуктивност. Србија касни за тим трендом, али не драматично – према истраживањима објављеним прошле недеље, око 40 одсто грађана Србије већ је бар једном користило неки AI алат, док приближно сваки пети корисник то ради редовно, на недељном или дневном нивоу.
Истовремено, познавање технологије је и даље ограничено. Мање од половине испитаника каже да заиста разуме како вештачка интелигенција функционише, док је код осталих присутан осећај да је користе „напамет“ – без дубљег увида у механизме. Тај јаз између употребе и разумевања један је од главних разлога за њихов опрез, па и страх.
Тај страх није занемарљив. Око 45 одсто испитаника у Србији изјављује да брине да би вештачка интелигенција могла делимично или у потпуности да угрози њихово радно место. Ипак, истовремено расте и број оних који AI виде као помоћника, а не замену – нарочито у професијама где је рутина изражена.
46 одсто људи у финансијама користи AI свакодневно
Тек сваки десети плаћа АИ апликацију
Када је реч о конкретним алатима, најраспрострањенији су генеративни AI системи за текст, превођење и анализу – пре свега алати попут ChatGPT, као и сличне платформе. Подаци показују да се у Србији ови алати углавном користе у бесплатној верзији. Процене говоре да мање од 10 одсто корисника плаћа напредне опције, што је у складу са глобалним трендом – већина корисника у почетку тестира могућности без финансијског улагања.
Упркос томе, број плаћених корисника расте, посебно међу професионалцима – новинарима, програмерима, маркетиншким стручњацима и људима из финансијског сектора, где време директно значи новац.
У пословном сектору разлике су још видљивије. Велике компаније у Србији убрзано уводе AI – више од 80 одсто њих већ користи неки вид аутоматизације или интелигентне анализе података. Са друге стране, мала и средња предузећа су опрезнија, па се тек око четвртине одлучује на конкретну примену.
40 одсто грађана Србије већ је бар једном користило неки AI алат
У пракси, највеће промене се виде у областима као што су администрација и рачуноводство. Мирјана, која се већ 17 година бави финансијама, одлучила је да дигитализује пословање и уведе AI алате у свакодневни рад, користећи решење компаније Coming – AI Bookkeeping. Овај систем омогућава аутоматску обраду финансијске документације и повезивање са постојећим ERP системима. Поред тога, у пракси се све више користе и решења за интелигентну обраду докумената, која омогућавају да се подаци из PDF-ова и скенираних докумената претворе у структуриран облик погодан за даљу анализу.
Ефекат је брзо видљив – мање времена се троши на рутину, а више на анализу и доношење одлука. Управо ту се мења и перцепција вештачке интелигенције.
AI најчешће не замењује људе, већ мења начин на који раде
„Сада могу да се фокусирам на сложеније задатке. Раније сам губила сате на ситнице“, додаје Мирјана.
Иако страх од губитка посла и даље постоји, пракса показује нешто друго – AI најчешће не замењује људе, већ мења начин на који раде. Они који га прихвате као алат, по правилу постају ефикаснији и конкурентнији.
Зато је питање да ли ће вештачка интелигенција променити тржиште рада већ добило одговор. Право питање је – ко ће успети да се прилагоди на време.
