UPOZORENJE POSLE PREVARE NA BUKINGU Iz NBS otkrivaju kako da ne nasednete na prevaru HAKERI PRAZNE RAČUN U SEKUNDI

Traže samo potvrdu rezervacije. Ako kliknete na link i upišete podatke, novac vam može nestati za nekoliko sekundi. Nedavni hakerski napad na Buking pokazao je da niko nije imun. Bojan Terzić iz Narodne banke Srbije poručuje da je osnovno pravilo da ništa ne plaćamo u žurbi, kao i da treba da budemo potpuno koncentrisani.

Nakon informacija o zloupotrebama u vezi sa rezervacijama preko Bukinga, građani se pitaju koliko su njihovi podaci bezbedni i da li svako, ko je ikada rezervisao smeštaj preko te platforme, sada ima razloga za brigu.

Bojan Terzić iz Narodne banke Srbije ističe da u konkretnom slučaju nisu kompromitovani finansijski podaci korisnika.

"Podaci o karticama, finansijski podaci nisu bili poznati hakerima. Da jesu, oni te podatke ne bi ni tražili od korisnika", navodi Terzić.

Objašnjava da su prevaranti koristili druge informacije kako bi ubedljivo imitirali komunikaciju sa hotelima. Oni su došli do određenih podataka na osnovu kojih su mogli da verno imitiraju hotele koje ste rezervisali i da vam preko Bukinga ili direktno na mejl šalju podatke o rezervaciji, na osnovu čega ste vi zaključili – to je taj iznos, to je ta soba i bili uvereni da komunicirate sa osobljem hotela.

Oprez i koncentracija – ključ zaštite

Iako onlajn plaćanja nisu sama po sebi nebezbedna, Terzić naglašava da je najveći problem nepažnja korisnika.

Najpre vam stigne poruka. Na primer, "potvrdite rezervaciju i uplatite deo iznosa na linku". Imali ste rezervaciju, žurite. Ne želite da vam propadne odmor. Kliknete, odete na stranicu, koja izgleda prilično ubedljivo, unesete broj kartice, datum isteka i naravno CVV kod. Zatim vam stiže takozvani OTP kod u poruci. Žurite, unosite kod, koji je uredno stigao kao SMS.

I to je najkritičniji trenutak. Bez njega, prevaranti ne mogu da vam uzmu novac. Ali ako ga upišete, to je kao da ste sami potvvrdili transakciju. I novac nestaje.

"Ne razumem zašto se bilo šta plaća u žurbi. Nismo mi neko ko se bavi urgentnom hirurgijom, nego plaćamo nešto. Dakle, nigde ne postoji tako ultra hitna obaveza da platite, čak i ti prevaranti koji žele da stvore kod vas stres i hitnost, retko kad i kod njih je to da platite odmah iste sekunde. Tako da nema potrebe za žurbom", ističe Terzić.

Kada treba posumnjati na prevaru

Jedan od najčešćih znakova prevare jeste ponovno traženje podataka o kartici.

"Ako govorimo na ovom primeru Bukinga, ono što bi trebalo da bude sumnjivo jeste da ste vi već podatke o kartici dali prilikom rezervacije. To niste mogli da rezervišete bez tih podataka. Nema razloga da vam bilo ko iz hotela ponovo traži podatke o kartici", naglašava Terzić.

Trgovci imaju određene podatke na osnovu kojih mogu da vam skinu dogovoren iznos i ne trebaju im ponovo ti podaci.

Povraćaj novca – od čega zavisi

Kada dođe do zloupotrebe, povraćaj novca zavisi od načina na koji je transakcija izvršena. Procenjuje se stepen pažnje, odnosno nepažnje korisnika u pogledu toga kada je odao tu jednokratnu lozinku (OTP kod).

Prema rečima Terzića, u većini slučajeva korisnici u Srbiji budu obeštećeni. U oko 73 odsto slučajeva korisnici su dobili svoj novac nazad.

Poseban problem predstavljaju investicione prevare, koje nose znatno veće finansijske gubitke. Reč je o lažnim oglasima i brokerima koji obećavaju brzu zaradu, često uz zloupotrebu poznatih ličnosti, gde se koriste čak i poruke sa lažnim glasovima predsednika ili sportista.

Iz Narodne banke Srbije ističu da je uspostavljen mehanizam za vraćanje novca sa računa prevaranata. Za sedam meseci vraćeno je oko 33 miliona dinara korisnicima, što je mehanizam koji u mnogim zemljama Evrope još uvek ne postoji. Ipak, ključna odgovornost ostaje na korisnicima.

RTS