NISKOTARIFNE AVIO KOMPANIJE OTKAZUJU LETOVE ZA MAJ I JUN Skupo gorivo prizemljuje avione
Letnji odmori u Evropi dovedeni su u pitanje jer se avio-kompanije suočavaju sa rastom cena avionskog goriva i mogućim poremećajima u snabdevanju.
Niskotarifna avio-kompanija Transavia ove sedmice najavila je prva otkazivanja letova u maju i junu, navodeći nagli rast cena kerozina, široko korišćenog avionskog goriva.
Kako rat na Bliskom istoku traje, evropski avio-prevoznici pripremaju se za dodatna otkazivanja, ali se nadaju da će izbeći nestašicu goriva koja bi ovog leta prizemljila njihove flote.
Pitanje koje se sve češće postavlja jeste da li je uopšte sigurno planirati letove ovog leta. Zbog blokade Ormuskog moreuza, koja remeti globalna naftna tržišta, raste zabrinutost da bi Evropa mogla ostati bez avionskog goriva nekoliko sedmica pre vrhunca letnje sezone.
Alarm je upaljen sredinom aprila, kada je čelnik Međunarodne agencije za energiju upozorio da Evropa ima „možda šest sedmica zaliha avionskog goriva“.
Transavia je tako postala najnovija avio-kompanija, nakon Ryanair-a i Volotee, koja je najavila otkazivanje dela evropskih letova u maju i junu, zbog visokih troškova goriva i poteškoća u uvozu kerozina iz zemalja Zaliva.
Kako mirovni pregovori između SAD i Irana stagniraju, a saobraćaj kroz Ormuski moreuz ostaje otežan, postavlja se pitanje koliko je verovatno da će evropski letovi ovog leta biti masovno obustavljeni.
Nedostatak uvoza nafte i naftnih derivata iz zemalja Zaliva, usled blokade Ormuskog moreuza, već nedeljama podstiče spekulacije o mogućoj nestašici kerozina.
„Francuska proizvodi znatno manje kerozina nego što troši. Godišnje se proizvede oko tri miliona tona, dok je potrošnja oko pet miliona. Razlika se nadoknađuje uvozom, pre svega sa Bliskog istoka“, rekao je profesor sa Univerziteta u Antverpenu, Vouter Devulf.
Zemlje Zaliva izvoze ne samo sirovu naftu, već i prerađene proizvode poput Jet A-1 goriva, najčešće korišćenog avionskog kerozina.
Podaci francuskog Ministarstva energetike pokazuju da je pre rata na Bliskom istoku oko 50 odsto avionskog goriva bilo proizvedeno u Francuskoj, 20 odsto dolazilo je sa Bliskog istoka, a preostalih 30 odsto iz Evrope, SAD i Azije.
„Evropa proizvodi veoma malo nafte i smanjila je kapacitete prerade u poslednjih nekoliko godina. Sve više zavisi od uvoza prerađenih proizvoda, što je čini ranjivom na globalne krize“, izjavio je energetski stručnjak Tjeri Bros.
Ipak, stručnjaci navode da je Francuska u nešto boljoj poziciji od nekih suseda jer manje zavisi od uvoza sa Bliskog istoka.
Velika Britanija, na primer, uvozi oko 60 odsto kerozina iz Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Kuvajta.
Vlada Francuske saopštila je da raspolaže strateškim zalihama dovoljnim za oko dva meseca, dok komercijalne zalihe na aerodromima mogu pokriti oko deset dana rada.
„Trenutno ne postoji rizik od nestašice kerozina u narednim sedmicama“, izjavila je portparolka vlade Mod Brežon.
Stručnjaci, međutim, upozoravaju da bi produženi sukob mogao izazvati probleme kasnije tokom godine.
„Ova kombinacija faktora verovatno će spasiti leto, ali ostaje pitanje koliko će kriza trajati. Ako se sukob nastavi, isti problemi mogli bi se pojaviti na jesen“, rekao je Devulf.
Francuska i Evropska unija već pripremaju mere za suočavanje sa mogućim dugotrajnim poremećajima, uključujući pojačan nadzor zaliha i maksimalno korišćenje rafinerijskih kapaciteta.
Evropska komisija upozorila je da bi mogla biti potrebna zajednička akcija kako bi se očuvalo funkcionisanje jedinstvenog tržišta i obezbedila stabilnost snabdevanja.
Iako nestašica možda neće biti neposredna pretnja, putnici bi mogli osetiti druge posledice.
„Treba razlikovati dostupnost i cenu. Čak i bez nestašice, cene avionskih karata mogu značajno porasti“, rekao je Bros.
Cena kerozina više je nego udvostručena usled rata na Bliskom istoku, a gorivo čini i do 40 odsto cene avionske karte.
Najveći udar očekuje se kod niskotarifnih avio-kompanija, koje posluju sa malim maržama. Zbog toga su kompanije poput Transavie već bile primorane da povećaju cene i otkazuju manje isplative letove.
„Ne radi se toliko o nestašici koliko o profitabilnosti. Ako cene karata postanu previsoke, avio-kompanijama će biti isplativije da prizemlje avione“, dodao je Bros.
U slučaju otkazivanja leta, putnici imaju ograničene opcije.
Prema zakonima Evropske unije, avio-kompanije imaju pravo da otkažu letove ako putnike obaveste najmanje 14 dana unapred. U tom slučaju dužne su da ponude povraćaj novca ili alternativni let bez dodatnih troškova.
Međutim, nisu obavezne da isplate odštetu ako je otkazivanje posledica „vanrednih okolnosti“, poput aktuelne krize izazvane ratom na Bliskom istoku.
