НИСКОТАРИФНЕ АВИО КОМПАНИЈЕ ОТКАЗУЈУ ЛЕТОВЕ ЗА МАЈ И ЈУН Скупо гориво приземљује авионе
Летњи одмори у Европи доведени су у питање јер се авио-компаније суочавају са растом цена авионског горива и могућим поремећајима у снабдевању.
Нискотарифна авио-компанија Transavia ове седмице најавила је прва отказивања летова у мају и јуну, наводећи нагли раст цена керозина, широко коришћеног авионског горива.
Како рат на Блиском истоку траје, европски авио-превозници припремају се за додатна отказивања, али се надају да ће избећи несташицу горива која би овог лета приземљила њихове флоте.
Питање које се све чешће поставља јесте да ли је уопште сигурно планирати летове овог лета. Због блокаде Ормуског мореуза, која ремети глобална нафтна тржишта, расте забринутост да би Европа могла остати без авионског горива неколико седмица пре врхунца летње сезоне.
Аларм је упаљен средином априла, када је челник Међународне агенције за енергију упозорио да Европа има „можда шест седмица залиха авионског горива“.
Transavia је тако постала најновија авио-компанија, након Ryanair-а и Volotee, која је најавила отказивање дела европских летова у мају и јуну, због високих трошкова горива и потешкоћа у увозу керозина из земаља Залива.
Како мировни преговори између САД и Ирана стагнирају, а саобраћај кроз Ормуски мореуз остаје отежан, поставља се питање колико је вероватно да ће европски летови овог лета бити масовно обустављени.
Недостатак увоза нафте и нафтних деривата из земаља Залива, услед блокаде Ормуског мореуза, већ недељама подстиче спекулације о могућој несташици керозина.
„Француска производи знатно мање керозина него што троши. Годишње се произведе око три милиона тона, док је потрошња око пет милиона. Разлика се надокнађује увозом, пре свега са Блиског истока“, рекао је професор са Универзитета у Антверпену, Воутер Девулф.
Земље Залива извозе не само сирову нафту, већ и прерађене производе попут Jet A-1 горива, најчешће коришћеног авионског керозина.
Подаци француског Министарства енергетике показују да је пре рата на Блиском истоку око 50 одсто авионског горива било произведено у Француској, 20 одсто долазило је са Блиског истока, а преосталих 30 одсто из Европе, САД и Азије.
„Европа производи веома мало нафте и смањила је капацитете прераде у последњих неколико година. Све више зависи од увоза прерађених производа, што је чини рањивом на глобалне кризе“, изјавио је енергетски стручњак Тјери Брос.
Ипак, стручњаци наводе да је Француска у нешто бољој позицији од неких суседа јер мање зависи од увоза са Блиског истока.
Велика Британија, на пример, увози око 60 одсто керозина из Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата и Кувајта.
Влада Француске саопштила је да располаже стратешким залихама довољним за око два месеца, док комерцијалне залихе на аеродромима могу покрити око десет дана рада.
„Тренутно не постоји ризик од несташице керозина у наредним седмицама“, изјавила је портпаролка владе Мод Брежон.
Стручњаци, међутим, упозоравају да би продужени сукоб могао изазвати проблеме касније током године.
„Ова комбинација фактора вероватно ће спасити лето, али остаје питање колико ће криза трајати. Ако се сукоб настави, исти проблеми могли би се појавити на јесен“, рекао је Девулф.
Француска и Европска унија већ припремају мере за суочавање са могућим дуготрајним поремећајима, укључујући појачан надзор залиха и максимално коришћење рафинеријских капацитета.
Европска комисија упозорила је да би могла бити потребна заједничка акција како би се очувало функционисање јединственог тржишта и обезбедила стабилност снабдевања.
Иако несташица можда неће бити непосредна претња, путници би могли осетити друге последице.
„Треба разликовати доступност и цену. Чак и без несташице, цене авионских карата могу значајно порасти“, рекао је Брос.
Цена керозина више је него удвостручена услед рата на Блиском истоку, а гориво чини и до 40 одсто цене авионске карте.
Највећи удар очекује се код нискотарифних авио-компанија, које послују са малим маржама. Због тога су компаније попут Transavie већ биле приморане да повећају цене и отказују мање исплативе летове.
„Не ради се толико о несташици колико о профитабилности. Ако цене карата постану превисоке, авио-компанијама ће бити исплативије да приземље авионе“, додао је Брос.
У случају отказивања лета, путници имају ограничене опције.
Према законима Европске уније, авио-компаније имају право да откажу летове ако путнике обавесте најмање 14 дана унапред. У том случају дужне су да понуде повраћај новца или алтернативни лет без додатних трошкова.
Међутим, нису обавезне да исплате одштету ако је отказивање последица „ванредних околности“, попут актуелне кризе изазване ратом на Блиском истоку.
