I KOKA KOLA JE MEĐU NJIMA Genijalni poslovni promašaji KAKO SU NEUSPEŠNI IZUMI POSTALI MILIJARDE VREDNI BRENDOVI
Mnogi proizvodi koje danas smatramo nezamenljivim i genijalnim, svoj život su započeli kao potpuni neuspesi, dok neko nije shvatio da je njihova prava namena zapravo potpuno drugačija.
Neke od najpoznatijih stvari koje danas uzimamo zdravo za gotovo – nastale su kao potpuni promašaji. Ne kao genijalne ideje koje su odmah „kliknule“, već kao proizvodi koji nisu našli svoju svrhu… dok neko nije shvatio da im je svrha zapravo – negde drugde.
Pucketava folija
Pucketava folija je danas sinonim za zaštitu lomljivih stvari. Ali kada su ga 1957. osmislili Alfred Filding i Mark Šavanes, zamišljen je kao – plastična tapeta sa teksturom. Ideja nije prošla. Tek kasnije je otkriveno da je savršen za pakovanje i transport.
Plastelin
Sličnu sudbinu imao je plastelin. Pre nego što je postao omiljena dečja igračka, bio je sredstvo za čišćenje čađi sa zidova. Kada su se promenili sistemi grejanja i proizvod postao nepotreban, neko je primetio da je savršen za igru.
Listerin
Čak i Listerin nije počeo kao sredstvo za osvežavanje daha. Prvobitno je korišćen kao hirurški antiseptik i sredstvo za čišćenje. Tek kasnije je dobio svoju današnju, daleko profitabilniju namenu.
Post-it papirići
Post-it papirići nastali su zahvaljujući „neuspešnom“ lepku v kompaniji 3M. Lepak nije bio dovoljno jak za ono za šta je razvijan – ali je bio savršen za papiriće koji mogu da se zalepe i odlepe bez oštećenja.
Koka-Kola
Koka-Kola je prvobitno prodavana kao lek za glavobolju i umor. Danas je jedan od najprepoznatljivijih brendova na svetu – ali ne zbog svoje originalne svrhe.
VD-40
Još jedan zanimljiv primer je VD-40. Nastao je kao proizvod za zaštitu raketnih delova od korozije u avio-industriji. Danas ga koristimo za vrata koja škripe i šrafove koji ne popuštaju.
Šta ove priče zapravo govore?
Ovi primeri nisu izuzetak – oni su pravilo koje se često prećutkuje: uspeh ne dolazi uvek iz dobre ideje, već iz dobre reinterpretacije ideje. Ne radi se o tome da su osnivači imali „pogrešne ideje“, već da tržište često odlučuje drugačije nego što planiramo.
Najuspešniji proizvodi nisu nužno oni koji su od početka bili savršeno definisani – već oni koji su bili dovoljno fleksibilni da pronađu svoju pravu ulogu. Drugim rečima: ponekad je najveća poslovna greška – zapravo početak pravog uspeha.
