U OVIM GRADOVIMA POKRAJINE TRAŽI SE STAN VIŠE:
U NOVOM SADU PRODATO 5.000 STANOVA, SKOK CENA NE ODBIJA KUPCE! Za starogradnju potrebno izdvojiti skoro kao za novu, interesovanje raste za PANČEVO I SUBOTICU
U Novom Sadu prosečna cena kvadrata tokom 2025. godine dostigla je 2.209 evra, što predstavlja godišnji skok od 10,39 posto, navedeno je u izveštaju Republičkog geodetskog zavoda.
Ono što ovaj izveštaj čini specifičnim jeste gotovo potpuno izjednačavanje cena postojećih stanova i novogradnje.
Prosečna cena starogradnje iznosi 2.211 evra, uz godišnji rast od 10,35 posto, dok je prosečna cena novogradnje 2.199 evra za kvadrat, sa stopom promene od 9,97 posto. Sa ukupno 4.847 kupoprodajnih ugovora, Novi Sad ostaje ubedljivo najaktivnije tržište u pokrajini, pri čemu je broj prodatih starih stanova (2.887) i dalje znatno veći u odnosu na nove objekte (1.967).
10,39 posto poskupeli stanovi u Novom Sadu
Najveći broj kupoprodajnih ugovora u 2025. godini dostavljen je od strane javnih beležnika na području Osnovnog suda u Novom Sadu (teritorije Grada Novog Sada i opština: Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Sremski Karlovci, Temerin i Titel) – 11.176, dok je najveći obim novčanih sredstava ostvaren na području Prvog osnovnog suda u Beogradu (teritorije gradskih opština: Vračar, Zvezdara, Palilula, Savki venac i Stari grad), u iznosu od 1,4 milijarde evra.
U Republici Srbiji prosečna cena stanova u 2025. godini je iznosila 89.977 evra (medijana 84.000 evra). Porast prosečne cene u odnosu na 2024. godinu je za 10,4 posto. Prosečna cena kvadrata u 2025. godini u Srbiji iznosila je 1.719 evra, što je rast za 8,6 posto u odnosu na prethodnu godinu. Prosečna površina stanova u prometu je 57 kvadrata (sračunato iz serije podataka u rasponu od 17 do 250 kvadrata, od čega je u rasponu od 25 kvadrata do 90 kvadrata − 90 posto podataka).
Vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji lane iznosila 8,1 milijardu evra, što predstavlja porast od 8,6 posto
Prosečna cena za kvadrat starog stana u Srbiji u ovoj godini je 1.717 evra. što je za 11 posto više u odnosu na prethodnu godinu. Prosečna površina postojećih stanova u prometu je 53 kvadrata (sračunato iz serije podataka u rasponu 17−250 kvadrata, od čega je u rasponu od 25 kvadrata do 90 kvadrata − 91 posto podataka). Prema strukturi, zastupljeni su dvosobni i dvoiposobni stanovi sa 37 posto, jednosobni i jednoiposobni sa 28 posto, trosobni i troiposobni sa 11 posto, garsonjere sa 6 posto i 2 posto je četvorosobnih i četvoroiposobnih (1,5 posto jedna/dve/tri sobe, 0,5 posto petosobni i dr.), a za 14 odsto podataka je nepoznat podatak o sobnosti.
Snažan rast u Pančevu i Subotici
U izveštaju RGZ, tu je i Pančevo, gde je zabeležen snažan rast od 12,76 posto u odnosu na prošlu godinu, s prosečnom cenom od 1.397 evra za kvadrat.
Ovde je kvadrat starogradnje 1.298 evra, a novogradnje 1.486 evra. Tržište na severu Bačke takođe raste (9,09 posto), a prosečna cena kvadrata u Subotici iznosi 1.247 evra. Novogradnja je ovde dostigla prosek od 1.336 evra. U Zrenjaninu je zabeležena visoka međugodišnja stopa promene od 12,08 posto, sa prosečnom cenom od 1.183 evra.
Cena kvadrata u Sremskoj Mitrovici je u proseku 1.344 evra, uz stabilan rast od oko 10 posto.
Za novoizgrađene stanove prosečna cena po kvadrata iznosila je 1.706 evra, što je za 5,9 posto više u odnosu na prethodnu godinu. Prosečna površina novoizgrađenih stanova je 61 kvadrat (sračunato iz serije podataka u rasponu od 17 do 250 kvadrata, od čega je u rasponu od 25 kvadrata do 90 kvadrata − 88 posto podataka). U strukturi prometa najzastupljeniji su dvosobni i dvoiposobni stanovi – 29 posto, potom jednosobni i jednoiposobni i trosobni i troiposobni sa po 16 posto, četvorosobni i četvoroiposobni sa 4 posto i garsonjere sa 3 posto, a za 30 posto podataka je nepoznat podatak o sobnosti.
Vrednost tržišta nepokretnosti u Republici Srbiji u 2025. godini iznosila je 8,1 milijardu evra, što predstavlja porast od 8,6 posto u odnosu na prethodnu godinu. Najveće učešće u vrednosti tržišta nepokretnosti ostvareno je u Gradu Beogradu, u iznosu od 3,8 milijardi evra (47 posto), zatim u Vojvodini 2,2 milijarde evra (27,2 posto), u Šumadiji i zapadnoj Srbiji 1,3 milijarde evra (15,9 posto) i u južnoj i istočnoj Srbiji 790,6 miliona evra (9,8 posto).
Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.