У ОВИМ ГРАДОВИМА ПОКРАЈИНЕ ТРАЖИ СЕ СТАН ВИШЕ:
У НОВОМ САДУ ПРОДАТО 5.000 СТАНОВА, СКОК ЦЕНА НЕ ОДБИЈА КУПЦЕ! За староградњу потребно издвојити скоро као за нову, интересовање расте за ПАНЧЕВО И СУБОТИЦУ
У Новом Саду просечна цена квадрата током 2025. године достигла је 2.209 евра, што представља годишњи скок од 10,39 посто, наведено је у извештају Републичког геодетског завода.
Оно што овај извештај чини специфичним јесте готово потпуно изједначавање цена постојећих станова и новоградње.
Просечна цена староградње износи 2.211 евра, уз годишњи раст од 10,35 посто, док је просечна цена новоградње 2.199 евра за квадрат, са стопом промене од 9,97 посто. Са укупно 4.847 купопродајних уговора, Нови Сад остаје убедљиво најактивније тржиште у покрајини, при чему је број продатих старих станова (2.887) и даље знатно већи у односу на нове објекте (1.967).
10,39 посто поскупели станови у Новом Саду
Највећи број купопродајних уговора у 2025. години достављен је од стране јавних бележника на подручју Основног суда у Новом Саду (територије Града Новог Сада и општина: Бачки Петровац, Беочин, Жабаљ, Сремски Карловци, Темерин и Тител) – 11.176, док је највећи обим новчаних средстава остварен на подручју Првог основног суда у Београду (територије градских општина: Врачар, Звездара, Палилула, Савки венац и Стари град), у износу од 1,4 милијарде евра.
У Републици Србији просечна цена станова у 2025. години је износила 89.977 евра (медијана 84.000 евра). Пораст просечне цене у односу на 2024. годину је за 10,4 посто. Просечна цена квадрата у 2025. години у Србији износила је 1.719 евра, што је раст за 8,6 посто у односу на претходну годину. Просечна површина станова у промету је 57 квадрата (срачунато из серије података у распону од 17 до 250 квадрата, од чега је у распону од 25 квадрата до 90 квадрата − 90 посто података).
Вредност тржишта непокретности у Србији лане износила 8,1 милијарду евра, што представља пораст од 8,6 посто
Просечна цена за квадрат старог стана у Србији у овој години је 1.717 евра. што је за 11 посто више у односу на претходну годину. Просечна површина постојећих станова у промету је 53 квадрата (срачунато из серије података у распону 17−250 квадрата, од чега је у распону од 25 квадрата до 90 квадрата − 91 посто података). Према структури, заступљени су двособни и двоипособни станови са 37 посто, једнособни и једноипособни са 28 посто, трособни и троипособни са 11 посто, гарсоњере са 6 посто и 2 посто је четворособних и четвороипособних (1,5 посто једна/две/три собе, 0,5 посто петособни и др.), а за 14 одсто података је непознат податак о собности.
Снажан раст у Панчеву и Суботици
У извештају РГЗ, ту је и Панчево, где је забележен снажан раст од 12,76 посто у односу на прошлу годину, с просечном ценом од 1.397 евра за квадрат.
Овде је квадрат староградње 1.298 евра, а новоградње 1.486 евра. Тржиште на северу Бачке такође расте (9,09 посто), а просечна цена квадрата у Суботици износи 1.247 евра. Новоградња је овде достигла просек од 1.336 евра. У Зрењанину је забележена висока међугодишња стопа промене од 12,08 посто, са просечном ценом од 1.183 евра.
Цена квадрата у Сремској Митровици је у просеку 1.344 евра, уз стабилан раст од око 10 посто.
За новоизграђене станове просечна цена по квадрата износила је 1.706 евра, што је за 5,9 посто више у односу на претходну годину. Просечна површина новоизграђених станова је 61 квадрат (срачунато из серије података у распону од 17 до 250 квадрата, од чега је у распону од 25 квадрата до 90 квадрата − 88 посто података). У структури промета најзаступљенији су двособни и двоипособни станови – 29 посто, потом једнособни и једноипособни и трособни и троипособни са по 16 посто, четворособни и четвороипособни сa 4 посто и гарсоњере са 3 посто, а за 30 посто података је непознат податак о собности.
Вредност тржишта непокретности у Републици Србији у 2025. години износила је 8,1 милијарду евра, што представља пораст од 8,6 посто у односу на претходну годину. Највеће учешће у вредности тржишта непокретности остварено је у Граду Београду, у износу од 3,8 милијарди евра (47 посто), затим у Војводини 2,2 милијарде евра (27,2 посто), у Шумадији и западној Србији 1,3 милијарде евра (15,9 посто) и у јужној и источној Србији 790,6 милиона евра (9,8 посто).
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.