KAKO SE I KOLIKO ŠTEDI U SRBIJI? Poneki dinar sa strane uspe da ostavi dve trećine građana
Rezultati istraživanja o stavovima i navikama građana o štednji pokazali su da u Srbiji 60 odsto građana svakog meseca odvaja određeni iznos za štednju u bankama ili na druge načine.
Predsednik Izvršnog odbora Aik banke Petar Jovanović rekao je da procenat građana Srbije koji se odlučuju za štednju konstantno raste. Jovanović je medijima rekao, povodom predstavljanja rezultata istraživanja koje je sprovela Aik banka na reprezentativnom uzorku od 500 ispitanika, da najviše štede građani u regionu Beograda i Šumadije, te da dinarska štednja postaje sve zastupljenija.
„Ono što je interesantno i što možemo videti i iz podataka, kako Aik banke tako i ostalih banaka u Srbiji, jeste da dinarska štednja postaje sve zanimljivija i da se odnos između dinarske štednje i štednje u stranim valutama menja s vremenom. Nekada je taj procenat bio ispod 10 odsto što se tiče dinarske štednje, a u međuvremenu on je dostigao blizu 25 odsto”, naveo je Jovanović i dodao da je jedan od razloga za promenu valute štednje stabilnost kursa, kao i činjenica da je kamatna stopa u dinarima veća od kamatne stope za štednju u stranoj valuti.
Jovanović je rekao da depozite do 50.000 evra u bankarskom sektoru osigurava Agencija za osiguranje depozita. „Depoziti do 50.000 evra u bankarskom sektoru, ne samo u Aik banci, osigurani su od strane Agencije za osiguranje depozita. Svaka banka u Srbiji izdvaja određeni procenat koji se uplaćuje u Agenciju za osiguranje depozita, koja je garant u slučaju da dođe do određenih likvidnosnih problema određene banke i da će svi ti depoziti biti isplaćeni i pokriveni. To je dodatan faktor i element, instrument koji je prisutan ne samo u Srbiji, nego i u zemljama Evropske unije, ali i dodatan motiv da građani mogu da štede u bankama i da budu sigurni da je njihov novac dodatno osiguran”, istakao je Jovanović.
Naglasio je da je jačanje domaćih banaka povezano sa rastom poverenja građana u njih, ali i sa posledicom spajanja banaka, koje se dešavalo u prethodnom periodu. “Mi smo u jednom trenutku imali 32 banke u Srbiji, danas ih imamo 19. I Aik banka je samostalno učestvovala u trećini tih akvizicija i spajanja. Taj rast domaćeg sektora bankarskog, ja bih rekao, posledica je dve stvari: spajanja koja su se desila u prethodnom periodu, ali, naravno, i poverenja građana, koje je sve više i jače za domaći bankarski sektor”, rekao je on.
U slamaricama se čuva gubitak
Jovanović je rekao da poverenje u banke raste i da su građani prepoznali štednju kao jedan od finansijskih instrumenata za zaštitu i očuvanje imovine.
“Kamatna stopa koju građani ostvaruju na štednju trebalo bi, po pravilu, da pokriva inflaciju u toj godini. Na taj način se omogućava zaštita vrednosti novca koji poseduju. Ako se taj novac drži u slamarici ili u sefu ili na nekom drugom mestu, inflacija svake godine umanjuje vrednost tog novca”, objasnio je predsednik IO Aik banke.
Kada je reč o podacima istraživanja, oni su pokazali još i da žene štede nešto više od muškaraca, kao i da je najviše štediša u starosnoj dobi između 30 i 39 godina. Podaci pokazuju i da je 45 odsto ispitanika istaklo da je od roditelja steklo naviku da štedi, dok je njih 44 odsto istaklo da su ih spoljašnje okolnosti motivisale da počnu da štede. Kada je reč o građanima koji još uvek ne štede, 71 odsto građana je reklo da bi štedelo kada bi imali veća primanja, dok je 30 odsto ispitanika reklo da bi štedelo kada bi kamatne stope na štednju bile više. Ulaganje u nekretnine je za 22 odsto ispitanika najsigurniji način za čuvanje vrednosti novca, a 21 odsto je odgovorilo da je to štednja u gotovini kod kuće. Da je štednja u banci najsigurniji način reklo je 20 odsto ispitanika.