Samo za neudate devojke! OVO BI TREBALO DA URADITE NA ĐURĐEVDAN Staro narodno verovanje kaže da vam stiže ljubav i BRAK do kraja godine

Đurđevdan sa sobom donosi pregršt prelepih, starih srpskih običaja, a oni najintrigantniji oduvek su bili rezervisani za devojke koje još uvek nisu pronašle svoju srodnu dušu. Naši stari su čvrsto verovali da buđenje prirode u proleće ima posebnu moć, pa su se magični rituali za privlačenje ljubavi prenosili s kolena na koleno, a mnogi se praktikuju i dan-danas.

Venčić od poljskog cveća za ljubav

Jedan od najpoznatijih i najromantičnijih običaja podrazumeva pletenje venčića od poljskog cveća. Prema starom narodnom verovanju, devojka na Đurđevdan treba rano ujutru da isplete venac, a zatim da kroz njega "kradom" pogleda mladića koji joj se dopada. Smatralo se da ovaj jednostavan potez budi neraskidivu ljubav u njegovom srcu.

Dok beru vrbove grančice i poljsko cveće praveći vence, trebalo bi da pevaju: "Oj, venče, o, venče, 'oće li me momče?" Nakon ove pesme vence stavljaju na glavu.

Umivanje vodom za lepotu i sreću

Pored cveća, ključnu ulogu igra i voda. U noći uoči praznika, u posudu sa vodom potapaju se lekovite biljke – obavezni su dren, da bi devojka bila zdrava, i zdravac, kako bi privukla blagostanje. Neudate devojke bi se rano ujutru, na sam Đurđevdan, umivale ovom mirisnom vodom, verujući da će im to doneti lepotu i neodoljivost u očima budućih udvarača.

Venčić u reci otkriva da li sledi brak

Tu je i test sa rekom za devojke koje nestrpljivo čekaju svadbena zvona. Običaj nalaže da se ispleteni cvetni venčić baci u obližnju reku ili potok. Ukoliko venčić lagano plovi po površini vode, veruje se da će devojka već te godine obući venčanicu. S druge strane, ako potone, na brak će morati da sačeka još malo.

Šta znači kada pada kiša za Đurđevdan

Od srede, kada se slavi Đurđevdan, biće promenljivo uz smenu sunčanih perioda, oblačnosti i lokalne pojave kratkotrajne kiše ili pljuska sa ređom grmljavinom.

Kada na Đurđevdan zagrmi, to se tumači kao loš znak jer predskazuje nerodnu i lošu godinu. Posebno se to odnosi na plodnost zemlje i stoke. Veruje se da grom najavljuje da će letina stradati.

Kiša na veliki praznik tumači se u našoj tradiciji kao znak sušne godine, dok se vedro i sunčano vreme ocenjuje kao znak plodne godine.

Verovanja o zlim silama na praznik

Veruje se da na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile. Zbog toga su u minulim vremenima seljaci palili velike vatre "da bi zaštitili sebe i selo".

Slično, u nekim krajevima u đurđevdanskoj noći i dalje čuvaju zasejanu pšenicu i raž jer se veruje da baš tada neko može da “obere njivu”, odnosno bacanjem čini prenese rod u svoj posed, piše Lepaisrećna