SRPSKA PŠENICA SVE TRAŽENIJA Italijani kupili pola miliona tona, a Rumuni 330.000 tona SEZONA ZA IZVOZ ŽITA NA NIVOU REKORDNIH Evo koliko brašna izvozivo
Do žetve pšenice ostalo je malo manje od dva meseca.
Do tada imamo pšenicu lanjskog roda za domaće potrebe i za izvoz.
U proteklih deset meseci izvezli smo oko 1,1 milion tona žita, a brašna blizu 180.000 tona.
1,2 miliona tona pšenice izvešćemo do nove žetve
Dosadašnjim izvozom pšenice, po rečima direktora “Žitounije” Zdravka Šajatovića za “Dnevnik”, trebalo bi da budemo zadovoljni, jer veće količine hlebnog zrna nismo ni prodavali na stranim tržištima. Tokom maja i juna Šajatović očekuje da ćemo uspeti da prodamo još stotinu hiljada tona i ekonomsku godinu zavrišti sa ukupnim izvozom od oko 1,2 miliona tona pšenice.
Oko 180.000 tona brašna prodali smo na druga tržišta
Naš najbolji kupac pšenice je Italija, kojoj smo prodali oko 508.000 tona žita, a drugi je Rumunija, gde je otišlo oko 336.000 tona srpske pšenice.
– Ovogodišnjim izvozom za Rumuniju trebalo bi da budemo zadovoljni, jer je u odnosu na ranije godina ta zemlja postala znatno veći uvoznik našeg žita – naveo je Šajatović.
190 evra po toni izvozna cena pšenice u aprilu
Prosečna izvozna cena pšenice u aprilu je iznosila oko 190 evra po toni, a brašno je vredelo 273 evra po toni. Na Produktnoj berzi u Novom Sadu kilogram pšenice prodaje se za 22,7 dinara. U prošloj žetvi imali smo oko 3,7 miliona tona hlebnog zrana, a domaći prosečan prinos bio je oko 5,9 tona po hektaru, sa oko 600.000 hektara.
Brašno za komšiluk
Brašno su kupovali naši tradicionalni kupci, u prvom redu Bosna i Hercegovina, koja je istovremeno bila dobar uvoznik i pšenice. Brašno smo prodavali i u Severnu Makedoniju i Crnu Goru.
U BiH smo prodali više od 58.700 tona brašna, a sa pšenicom ukupno u izvoz je iz Srbije otišlo više od 153.475 tona naše prehrambene robe.
Ukoliko toliko budemo imali žita i u ovoj žetvi, imaćemo ga znatno više od domaćih potreba i potražnje na stranim tržištima. Ali u tim procenama, naveo je Šajatović, treba biti oprezan.
– Mada su ostala nepuna dva meseca do nove žetve, nezahvalno je prognozirati kvalitet novog zrana i prinose. Kiša bi dobro godila svim usevima i od nje će zavisiti koliko ćemo imati novog roda. Za sada se najavljuju manji prinosi pšenice u Francuskoj, Americi, Kanadi i Australiji, upravo zbog suše – istakao je Šajatović.
Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.