ZIMNICA POD DIGITRONOM: Da li se više isplati puniti špajz ili korpu u marketu?
Paprika, paradajz, kornišoni, patlidžan, karfiol, šargarepa, cvekla i kupus ovih dana pune pijačne tezge, a sezona spremanja zimnice uveliko traje. Vremena kada se podrazumevalo da je domaća tegla ujedno i jeftinija polako prolaze.
Domaćini danas računaju ne samo koliko košta džak paprike ili gajba paradajza, već i ulje, sirće, šećer, so, začine, poklopce i struju. Na drugoj strani su rafovi puni gotove zimnice i akcije koje se smenjuju iz nedelje u nedelju. Zato smo stavili sve na papir i proverili šta se više isplati četvoročlanoj porodici, pravljenje zimnice ili kupovina gotovih proizvoda. U računicu smo ubacili ono što se tradicionalno najčešće nalazi u špajzu, ajvar, turšiju, kisele krastavčiće, cveklu, pečenu i kiselu papriku, kuvani paradajz, kiseli kupus, pekmez, džem, slatko i kompot. Nismo zaboravili ni ulje, sirće, šećer, so i energiju potrebnu za pečenje, kuvanje, prženje i pasterizaciju. Važna stavka je i kalo, jer deset kilograma kupljenog povrća nije isto što i deset kilograma proizvoda koji će završiti u teglama i flašama. Računica se dodatno menja u zavisnosti od mesta kupovine, a razlike među novosadskim pijacama pokazuju da samo pametnijom nabavkom može da se uštedi nekoliko hiljada dinara.
Kvantaš menja računicu već na prvoj gajbi
Paprika na Futoškoj pijaci trenutno košta 100 do 250 dinara po kilogramu, na Limanskoj 150 do 250 dinara, dok se na Kvantaškoj može pronaći za 80 do 150 dinara po kilogramu. Kod paradajza je razlika još očiglednija. Na Futoškoj kilogram košta 150 do 180 dinara, na Limanskoj 200 dinara, a na Kvantašu 80 do 120 dinara. Kornišoni su na Futoškoj 250 dinara, na Limanskoj 200 do 300 dinara, dok ih veleprodavci na Kvantašu nude za 100 do 120 dinara po kilogramu. Ko zimnicu sprema u većoj količini teško može da zanemari ovakve razlike.
Slično je i sa ostalim povrćem. Karfiol se na Kvantašu može kupiti za 100 dinara po kilogramu, dok na Limanskoj košta 300 do 400 dinara, a na Satelitskoj čak 500 dinara. Šargarepa je na Kvantašu 40 do 50 dinara, dok na Futoškoj dostiže 150 do 200 dinara po kilogramu. Patlidžan se na veliko prodaje za 80 dinara, a na Detelinarskoj i Satelitskoj pijaci za 250 dinara po kilogramu. Crni luk na Kvantašu košta 30 do 40 dinara, dok se na gradskim pijacama uglavnom kreće od 80 do 120 dinara po kilogramu. Celer je na Kvantašu 120 do 160 dinara, a na Futoškoj 350 do 400 dinara po kilogramu.
Razlika postaje ozbiljan novac čim se umesto jednog kilograma kupi čitava gajba. Trideset kilograma paprike, koliko ćemo uzeti kao osnovu za jednu veću turu ajvara, na Kvantašu košta od 2.400 do 4.500 dinara, dok bi ista količina na Limanskoj pijaci izašla od 4.500 do 7.500 dinara. Zbog toga za računanje troškova domaće zimnice ima više smisla koristiti cene na veliko, jer niko ko sprema desetine tegli neće kupovati papriku, paradajz i kupus kilogram po kilogram ako može da ode na Kvantaš ili da se udruži sa rodbinom, prijateljima ili komšijama i kupi veću količinu.
Koliko povrća zaista završi u tegli
Cena sirovine je samo početak računice. Ajvar je najbolji primer koliko se početna količina povrća smanji dok stigne do tegle. Paprika se peče, ljušti, čisti od peteljki i semenki, cedi i na kraju dugo prži. Za desetak većih tegli gustog domaćeg ajvara računamo približno 30 kilograma sveže paprike. Ako je kupimo po srednjoj ceni sa Kvantaša od oko 115 dinara po kilogramu, samo paprika košta 3.450 dinara. Kada se dodaju ulje, sirće, so i energija, račun se dodatno povećava. Ako se ista paprika pronađe po donjoj ceni od 80 dinara, trošak osnovne sirovine pada na 2.400 dinara, što pokazuje koliko jedan odlazak na pravo mesto može da promeni cenu domaće tegle. Paradajz ima manji, ali nikako zanemarljiv gubitak. U našoj računici uzeli smo oko 20 odsto kala na peteljke, tvrde i oštećene delove i ono što se odbaci tokom pripreme, uz dodatno smanjenje mase tokom kuvanja. Kod lošijeg, prezrelog ili nagnječenog paradajza otpad može biti znatno veći, pa najjeftinija gajba nije uvek i najpovoljnija. Za približno deset litara kuvanog paradajza računamo oko 13 kilograma kvalitetnog svežeg ploda. Na Kvantašu, gde kilogram košta 80 do 120 dinara, početna sirovina izlazi od 1.040 do 1.560 dinara. Po srednjoj ceni od 100 dinara po kilogramu, paradajz bi koštao 1.300 dinara, dok bi ista količina kupljena na Limanskoj pijaci po 200 dinara izašla 2.600 dinara i pre uključivanja šporeta.
Kod turšije je kalo manji, ali u jednu turu ulazi više vrsta povrća. Kornišoni od 100 do 120 dinara, paprika od 80 do 150 dinara, karfiol od 100 dinara, šargarepa od 40 do 50 dinara i celer od 120 do 160 dinara po kilogramu na Kvantašu omogućavaju da se mešana turšija napravi znatno povoljnije nego kada se svaka namirnica kupuje zasebno na gradskim pijacama. Za cveklu je računica nešto drugačija, jer je na Kvantašu u dostavljenom cenovniku navedena cena od 50 dinara po komadu, a ne po kilogramu, pa je ne treba veštački pretvarati u kilogram i tako stvarati pogrešan obračun. Na Limanskoj i Ribljoj pijaci cvekla se može pronaći već od 100 dinara po kilogramu, što daje dovoljno dobru osnovu za računanje domaće ukiseljene cvekle.
Kupus je tradicionalno među jednostavnijim i zahvalnijim vrstama zimnice. Na Detelinarskoj pijaci trenutno košta 70 dinara po kilogramu, na Futoškoj 80 dinara, na Satelitskoj 100 dinara, dok se na Limanskoj i Ribljoj kreće od 100 do 120 dinara po kilogramu. Za 20 kilograma kupusa, po najnižoj zabeleženoj ceni, potrebno je 1.400 dinara, a glavni dodatni trošak ostaje so. Ovde nema skupog ulja, dugotrajnog prženja ni višesatnog rada šporeta, pa kiseli kupus ostaje jedna od vrsta zimnice kod koje kućna priprema ima veoma jasnu ekonomsku logiku.
Akcije u marketima mogu da preokrenu računicu
Na drugoj strani nalaze se „Maxi“, „Lidl“, „Idea“, „Roda“, „Univerexport“, „DIS“, „Gomex“ i „Svetofor“, a upravo akcijske cene menjaju nekada jednostavan odgovor na pitanje da li je domaće jeftinije. Gotova zimnica danas se ne kupuje nužno po redovnoj ceni. Ajvar može da se uzme u jednom lancu, krastavci u drugom, cvekla u trećem, a pekmez onda kada se pojavi ozbiljno sniženje. Potrošač koji prati akcije i nije vezan za jednu prodavnicu može da sastavi zimnicu postepeno i da izbegne veliki jednokratni trošak. Kod proizvoda kao što su kornišoni, cvekla i pojedine mešane salate razlika između domaće i kupovne varijante može da bude mala kada se naiđe na dobru akciju. Ajvar je druga priča, jer ogromna razlika postoji i među samim proizvodima sa rafova. Nije isto porediti domaći ajvar sa najjeftinijom industrijskom teglom i sa proizvodom sa visokim udelom pečene paprike, bez jeftinijih dodataka i sa sastavom bližim onome što pravimo kod kuće. Isto važi za pekmez. Cena proizvoda sa velikim udelom voća ne može pošteno da se poredi sa cenom namaza u kojem značajan deo sadržaja čine šećer i drugi dodaci. Zato najniža cena na polici sama po sebi ne govori da je kupovna zimnica zaista povoljnija. Prednost kupovne zimnice je što ne mora sve da se plati odjednom. Za domaću je u nekoliko dana potrebno izdvojiti novac za desetine kilograma povrća i voća, ulje, sirće, šećer, so i ostalo što je potrebno. Gotove tegle mogu da se kupuju tokom jeseni i zime, kada se pojavi dobra akcija i kada kućni budžet to dozvoli. Za porodicu kojoj je važnije da rasporedi trošak nego da ostvari najveću moguću uštedu, i to može da bude presudno.
Nije povrće jedini trošak
Računica se, međutim, ne završava na tezgi. Za ajvar je potrebno ulje, za turšiju, kornišone, cveklu i kiselu papriku sirće, a za slatki deo zimnice šećer. Tu su so, začini i ostali dodaci, a zatim i energija. Paprika mora da se ispeče, ajvar da se prži, paradajz i pekmez da se ukuvaju, a tegle i flaše da se pripreme i po potrebi pasterizuju. Domaćinstvo koje već ima desetine sačuvanih tegli i ispravnih poklopaca nalazi se u boljoj poziciji od onoga koje ambalažu mora ponovo da kupuje. Slatki deo špajza takođe ne treba preskočiti kada se govori o ceni zimnice. Pekmez, džem, marmelada, slatko i kompot mogu ozbiljno da povećaju ukupni račun ako se i voće kupuje.
Domaćinstvo koje ima svoje šljive, kajsije, jabuke ili drugo voće nalazi se u sasvim drugačijoj poziciji, jer mu najveći deo troška otpada na šećer i energiju. Kod onih koji sve kupuju, cena domaćeg pekmeza prvenstveno zavisi od toga da li je voće uzeto u punoj sezoni, na pijaci, direktno od proizvođača ili u maloprodaji. Zbog toga nema smisla svim porodicama pripisivati isti trošak slatkog dela zimnice.
Tu dolazimo i do vremena, stavke koju je najteže pretvoriti u dinare. Priprema 30 kilograma paprike nije isto što i otvoriti deset tegli kupljenog ajvara. Povrće treba oprati, očistiti, ispeći, oljuštiti, samleti, skuvati ili ispržiti, sipati u tegle i skloniti. Nekome je to porodična tradicija i nekoliko lepih jesenjih dana, drugome posao za koji jednostavno nema vremena. Zato finansijska računica može da pokaže koliko smo potrošili, ali ne može svakoj porodici da odredi koliko vredi jedan dan proveden pored šporeta.
Kada se sve sabere, više nema univerzalnog odgovora da je domaća zimnica uvek jeftinija. Najveća ušteda kod kućne pripreme pravi se već prilikom nabavke sirovine. Paprika plaćena 80 umesto 200 dinara po kilogramu, paradajz 100 umesto 200 dinara, kornišoni 110 umesto 250 dinara i šargarepa 50 umesto 150 dinara po kilogramu na količinama potrebnim za zimnicu prave razliku od nekoliko hiljada dinara. Ko može da kupi povrće na veliko, ima svoje tegle, pronađe povoljno voće i ne računa sopstveni rad, i dalje može veoma dobro da prođe sa domaćom zimnicom.
Ko sve kupuje po višim maloprodajnim cenama, plaća novu ambalažu i nema vremena za višednevnu pripremu, može da pronađe proizvode kod kojih je akcijska kupovina racionalnija. Za mnoge porodice najisplativija je upravo kombinacija: napraviti ajvar, paradajz, kupus ili pekmez kada se kvalitetna sirovina pronađe povoljno, a ono što trgovci spuste na dobru cenu kupiti gotovo.
Foto i tekst: Ljiljana Natošević, Bolje polje