ЗИМНИЦА ПОД ДИГИТРОНОМ: Да ли се више исплати пунити шпајз или корпу у маркету?
Паприка, парадајз, корнишони, патлиџан, карфиол, шаргарепа, цвекла и купус ових дана пуне пијачне тезге, а сезона спремања зимнице увелико траје. Времена када се подразумевало да је домаћа тегла уједно и јефтинија полако пролазе.
Домаћини данас рачунају не само колико кошта џак паприке или гајба парадајза, већ и уље, сирће, шећер, со, зачине, поклопце и струју. На другој страни су рафови пуни готове зимнице и акције које се смењују из недеље у недељу. Зато смо ставили све на папир и проверили шта се више исплати четворочланој породици, прављење зимнице или куповина готових производа. У рачуницу смо убацили оно што се традиционално најчешће налази у шпајзу, ајвар, туршију, киселе краставчиће, цвеклу, печену и киселу паприку, кувани парадајз, кисели купус, пекмез, џем, слатко и компот. Нисмо заборавили ни уље, сирће, шећер, со и енергију потребну за печење, кување, пржење и пастеризацију. Важна ставка је и кало, јер десет килограма купљеног поврћа није исто што и десет килограма производа који ће завршити у теглама и флашама. Рачуница се додатно мења у зависности од места куповине, а разлике међу новосадским пијацама показују да само паметнијом набавком може да се уштеди неколико хиљада динара.
Кванташ мења рачуницу већ на првој гајби
Паприка на Футошкој пијаци тренутно кошта 100 до 250 динара по килограму, на Лиманској 150 до 250 динара, док се на Кванташкој може пронаћи за 80 до 150 динара по килограму. Код парадајза је разлика још очигледнија. На Футошкој килограм кошта 150 до 180 динара, на Лиманској 200 динара, а на Кванташу 80 до 120 динара. Корнишони су на Футошкој 250 динара, на Лиманској 200 до 300 динара, док их велепродавци на Кванташу нуде за 100 до 120 динара по килограму. Ко зимницу спрема у већој количини тешко може да занемари овакве разлике.
Слично је и са осталим поврћем. Карфиол се на Кванташу може купити за 100 динара по килограму, док на Лиманској кошта 300 до 400 динара, а на Сателитској чак 500 динара. Шаргарепа је на Кванташу 40 до 50 динара, док на Футошкој достиже 150 до 200 динара по килограму. Патлиџан се на велико продаје за 80 динара, а на Детелинарској и Сателитској пијаци за 250 динара по килограму. Црни лук на Кванташу кошта 30 до 40 динара, док се на градским пијацама углавном креће од 80 до 120 динара по килограму. Целер је на Кванташу 120 до 160 динара, а на Футошкој 350 до 400 динара по килограму.
Разлика постаје озбиљан новац чим се уместо једног килограма купи читава гајба. Тридесет килограма паприке, колико ћемо узети као основу за једну већу туру ајвара, на Кванташу кошта од 2.400 до 4.500 динара, док би иста количина на Лиманској пијаци изашла од 4.500 до 7.500 динара. Због тога за рачунање трошкова домаће зимнице има више смисла користити цене на велико, јер нико ко спрема десетине тегли неће куповати паприку, парадајз и купус килограм по килограм ако може да оде на Кванташ или да се удружи са родбином, пријатељима или комшијама и купи већу количину.
Колико поврћа заиста заврши у тегли
Цена сировине је само почетак рачунице. Ајвар је најбољи пример колико се почетна количина поврћа смањи док стигне до тегле. Паприка се пече, љушти, чисти од петељки и семенки, цеди и на крају дуго пржи. За десетак већих тегли густог домаћег ајвара рачунамо приближно 30 килограма свеже паприке. Ако је купимо по средњој цени са Кванташа од око 115 динара по килограму, само паприка кошта 3.450 динара. Када се додају уље, сирће, со и енергија, рачун се додатно повећава. Ако се иста паприка пронађе по доњој цени од 80 динара, трошак основне сировине пада на 2.400 динара, што показује колико један одлазак на право место може да промени цену домаће тегле. Парадајз има мањи, али никако занемарљив губитак. У нашој рачуници узели смо око 20 одсто кала на петељке, тврде и оштећене делове и оно што се одбаци током припреме, уз додатно смањење масе током кувања. Код лошијег, презрелог или нагњеченог парадајза отпад може бити знатно већи, па најјефтинија гајба није увек и најповољнија. За приближно десет литара куваног парадајза рачунамо око 13 килограма квалитетног свежег плода. На Кванташу, где килограм кошта 80 до 120 динара, почетна сировина излази од 1.040 до 1.560 динара. По средњој цени од 100 динара по килограму, парадајз би коштао 1.300 динара, док би иста количина купљена на Лиманској пијаци по 200 динара изашла 2.600 динара и пре укључивања шпорета.
Код туршије је кало мањи, али у једну туру улази више врста поврћа. Корнишони од 100 до 120 динара, паприка од 80 до 150 динара, карфиол од 100 динара, шаргарепа од 40 до 50 динара и целер од 120 до 160 динара по килограму на Кванташу омогућавају да се мешана туршија направи знатно повољније него када се свака намирница купује засебно на градским пијацама. За цвеклу је рачуница нешто другачија, јер је на Кванташу у достављеном ценовнику наведена цена од 50 динара по комаду, а не по килограму, па је не треба вештачки претварати у килограм и тако стварати погрешан обрачун. На Лиманској и Рибљој пијаци цвекла се може пронаћи већ од 100 динара по килограму, што даје довољно добру основу за рачунање домаће укисељене цвекле.
Купус је традиционално међу једноставнијим и захвалнијим врстама зимнице. На Детелинарској пијаци тренутно кошта 70 динара по килограму, на Футошкој 80 динара, на Сателитској 100 динара, док се на Лиманској и Рибљој креће од 100 до 120 динара по килограму. За 20 килограма купуса, по најнижој забележеној цени, потребно је 1.400 динара, а главни додатни трошак остаје со. Овде нема скупог уља, дуготрајног пржења ни вишесатног рада шпорета, па кисели купус остаје једна од врста зимнице код које кућна припрема има веома јасну економску логику.
Акције у маркетима могу да преокрену рачуницу
На другој страни налазе се „Маxи“, „Лидл“, „Идеа“, „Рода“, „Универеxпорт“, „ДИС“, „Гомеx“ и „Светофор“, а управо акцијске цене мењају некада једноставан одговор на питање да ли је домаће јефтиније. Готова зимница данас се не купује нужно по редовној цени. Ајвар може да се узме у једном ланцу, краставци у другом, цвекла у трећем, а пекмез онда када се појави озбиљно снижење. Потрошач који прати акције и није везан за једну продавницу може да састави зимницу постепено и да избегне велики једнократни трошак. Код производа као што су корнишони, цвекла и поједине мешане салате разлика између домаће и куповне варијанте може да буде мала када се наиђе на добру акцију. Ајвар је друга прича, јер огромна разлика постоји и међу самим производима са рафова. Није исто поредити домаћи ајвар са најјефтинијом индустријском теглом и са производом са високим уделом печене паприке, без јефтинијих додатака и са саставом ближим ономе што правимо код куће. Исто важи за пекмез. Цена производа са великим уделом воћа не може поштено да се пореди са ценом намаза у којем значајан део садржаја чине шећер и други додаци. Зато најнижа цена на полици сама по себи не говори да је куповна зимница заиста повољнија. Предност куповне зимнице је што не мора све да се плати одједном. За домаћу је у неколико дана потребно издвојити новац за десетине килограма поврћа и воћа, уље, сирће, шећер, со и остало што је потребно. Готове тегле могу да се купују током јесени и зиме, када се појави добра акција и када кућни буџет то дозволи. За породицу којој је важније да распореди трошак него да оствари највећу могућу уштеду, и то може да буде пресудно.
Није поврће једини трошак
Рачуница се, међутим, не завршава на тезги. За ајвар је потребно уље, за туршију, корнишоне, цвеклу и киселу паприку сирће, а за слатки део зимнице шећер. Ту су со, зачини и остали додаци, а затим и енергија. Паприка мора да се испече, ајвар да се пржи, парадајз и пекмез да се укувају, а тегле и флаше да се припреме и по потреби пастеризују. Домаћинство које већ има десетине сачуваних тегли и исправних поклопаца налази се у бољој позицији од онога које амбалажу мора поново да купује. Слатки део шпајза такође не треба прескочити када се говори о цени зимнице. Пекмез, џем, мармелада, слатко и компот могу озбиљно да повећају укупни рачун ако се и воће купује.
Домаћинство које има своје шљиве, кајсије, јабуке или друго воће налази се у сасвим другачијој позицији, јер му највећи део трошка отпада на шећер и енергију. Код оних који све купују, цена домаћег пекмеза првенствено зависи од тога да ли је воће узето у пуној сезони, на пијаци, директно од произвођача или у малопродаји. Због тога нема смисла свим породицама приписивати исти трошак слатког дела зимнице.
Ту долазимо и до времена, ставке коју је најтеже претворити у динаре. Припрема 30 килограма паприке није исто што и отворити десет тегли купљеног ајвара. Поврће треба опрати, очистити, испећи, ољуштити, самлети, скувати или испржити, сипати у тегле и склонити. Некоме је то породична традиција и неколико лепих јесењих дана, другоме посао за који једноставно нема времена. Зато финансијска рачуница може да покаже колико смо потрошили, али не може свакој породици да одреди колико вреди један дан проведен поред шпорета.
Када се све сабере, више нема универзалног одговора да је домаћа зимница увек јефтинија. Највећа уштеда код кућне припреме прави се већ приликом набавке сировине. Паприка плаћена 80 уместо 200 динара по килограму, парадајз 100 уместо 200 динара, корнишони 110 уместо 250 динара и шаргарепа 50 уместо 150 динара по килограму на количинама потребним за зимницу праве разлику од неколико хиљада динара. Ко може да купи поврће на велико, има своје тегле, пронађе повољно воће и не рачуна сопствени рад, и даље може веома добро да прође са домаћом зимницом.
Ко све купује по вишим малопродајним ценама, плаћа нову амбалажу и нема времена за вишедневну припрему, може да пронађе производе код којих је акцијска куповина рационалнија. За многе породице најисплативија је управо комбинација: направити ајвар, парадајз, купус или пекмез када се квалитетна сировина пронађе повољно, а оно што трговци спусте на добру цену купити готово.
Фото и текст: Љиљана Натошевић, Боље поље