DOK DIPLOMCI TRAGAJU ZA POSLOM OVI MAJSTORI BIRAJU KLIJENTELU Uzimaju i do 130 evra dnevno, sve veći broj mladih sada razmišlja o zanatu

Cene keramičarskih usluga su u poslednjih nekoliko godina značajno porasle. U manjim sredinama kvadrat se kreće oko 12 evra, ali u Novom Sadu ta cifra lako prelazi 15, do kod pojedinih zanatlija bez 17 evra nema daljeg razgovora.

Na dnevnom nivou, aktivan majstor može lako da zaradi i do 130 evra — što je daleko više od prosečne neto dnevnice u velikom broju drugih zanimanja.

Potražnja ne jenjava, majstori u prilici da biraju klijente

Građevinska aktivnost u Srbiji ne usporava. Novi stanovi, rekonstrukcije kupatila, poslovni prostori — svuda idu pločice, svuda su potrebni majstor. Iskusni keramičari danas imaju liste čekanja duge i po nekoliko meseci, što im daje luksuz koji malo koji zaposleni ima: mogu da biraju s kim rade i po kojoj ceni.

Oni koji su napravili korak dalje i formirali sopstvene ekipe, prihoduju višestruko. Sa dva do tri radnika i stalnim prometom, mesečni prihod šefa ekipe može da preraste okvire solidnog malog biznisa.

Zašto toliko košta?

Pitanje koje se često čuje od klijenata — „zašto je to toliko skupo?" — ima jasan odgovor kada se sagleda šta posao zaista podrazumeva. Keramičar radi na kolenima, u prašini, na negrijanim gradilištima zimi i u zagušljivim prostorima leti. Nosi teške materijale, precizno reže, niveluje, fuguje. Greška se ne ispravlja lako — loše položena pločica znači lomljenje, vađenje i početak od nule i to o sopstvenom trošku.

Fizička cena ovog posla je visoka, a telo majstora to oseća posle 10 do 15 godina rada. Zglobovi, kičma, kolena — profesionalne deformacije koje retko ko pominje kada priča o zaradi.

Zanat koji škola ne uči

Paradoks keramičarskog zanata leži u tome što ga formalni obrazovni sistem gotovo ignoriše. Većina majstora zanat uči kroz praksu — kao pomoćnici iskusnijim kolegama, metodom pokušaja i greške. Ne postoji jasna sertifikaciona šema koja bi garantovala kvalitet usluge, niti regulisana tarifa koja bi zaštitila i majstore i klijente.

To otvara prostor za velike razlike u kvalitetu rada i veliku razliku u cenama posla. Na tržištu koegzistiraju majstori koji rade besprekorno i naplaćuju to u skladu sa tim, i oni koji nude jeftino — i isporuče jeftino.

Zanati se vraćaju

Keramičari nisu izuzetak u širem trendu koji ekonomisti već neko vreme prate: zanatlije sve bolje prolaze na tržištu rada. Vodoinstalateri, električari, majstori za grejanje — svi beleže rast potražnje i rast cena svojih usluga. Razlog je delimično demografski — generacija iskusnih majstora odlazi u penziju, a mladi dugo nisu birali taj put. Sada, kada razlika u zaradi između zanatskog i kancelarijskog posla polako menja svoj smer, sve je veći broj mladih koji počinju da razmišljaju drugačije.

Pitanje nije više „zašto bi neko bio keramičar?". Pitanje postaje — zašto bi čekao četiri godine na fakultetu kada može za godinu dana prakse da počne da gradi karijeru koja plaća bolje od mnogih koje diploma obećava?

Dnevnik/Kurir