VOLONTERKE CRVENOG KRSTA GRADA MILICA MARKOVIĆ I NAĐA ZDRAVKOVIĆ Humanost koja oplemenjuje i stvara nova prijateljstva
Spoj humanosti, entuzijazma i ematije je ono što odlikuje sve mlade volontere Crvenog krsta Novog Sada. Nesebičnim radom i angažovanjem pokazuju da se i na nove generacije može računati, da su spremni da pomognu, rade za dobrobit svoje zajednice, odgovaore na pozive u kriznim situacijama i svakodnevno rade na unapređenju svog znanja i veštine.
U ovu organizaciju dolaze ili sasvim slučajno ili podstaknuti onom što su čuli na predavanjima u školama ili volontiranjem nekog bliskog.
– U Crveni krst sam došla sa drugaricama iz srednje škole, kako bi se pripremili za takmičenje prve pomoći – kaže nam volonterka Crvenog krsta grada Milica Marković. – Tada nisam znala šta sve ima u Crvenom krstu Grada, kakve obuke postoje i kako se može angažovati i već kroz par meseci sam se prijavila na više programa i tu sam više od tri godine. Nisam znala koliko će me to sve zainteresovati, nisam očekivala da će mi se toliko svideti, kada sam upoznala ljude u Crvenom krstu shvatila sam da to nisu obični ljudi i obično društo, nego da je to porodica, koja je nas mlade lepo prihvatila. I osećala sam se kao da sam u svojoj kući, a ne u nekoj organizaciji. Prošla sam skoro sve obuke koje postoje, a dosta sam se posvetila prvoj pomoći. Sada idem
u osnovne škole kao predavač – edukator i prija mi prenosim znanje mlađima, jer sam kao mala želela da budem učiteljica.
Milica kaže da je u Crveni krst dovela još šest drugarica, koje su se uverile da tu imaju priliku da upoznaju puno ljudi, steknu nova znanja i veštine, te da su joj zahvalne što su i one postale volonterke.
– U početku sam mislila da će mi ovo biti dodatna obaveza, osim fakulteta i ostalih aktivnosti, ili nešto što radim u slobodno vreme, ali sada je moje volontiranje nešto što želim da radim, da poklanjam vreme za humane aktivnosti – ističe Milica Marković.
Nađa Zdravković je volonter Crvenog krsta Grada oko dve godine. Kako kaže, kada je bila osmi razred i kada su u školi imali predavanje o prvoj pomoći, zainteresovala se, ali je odustala od volontiranja.
– Napravila sam pauzu godinu, dve. I onda sam krenula i zadržala se. U Crvenom krstu mi se sviđa sve, posebno društvo, kao velika porodica smo. Nema samo mlađih volontera, mojih godina, ima i starijih, od kojih možemo da naučimo mnogo, ali možemo uvek i da popričamo sa njima, da im se poverimo, atmosfera je jako lepa i topla. Prošla sam dosta programa i obuka, ali sam se zadržala na realističnom prikazu povreda, stanja i oboljena. Išla sam i na takmičenja i osvojila sam dva prva mesta na gradskom, prvo mesto na pokrajinskom i dva treća mesta na državnom takmičenju. Nadam se i dalje takvim uspesima. Crveni krst ima mnogo aktivnosti u kojima svako može da pronađe ono što ga zanima. Kada imam slobodnog vremena, učestvujem i u drugim humanitarnim akcijama i programima. Trudila sam se da prođem što više obuka kada sam imala vremena, da dođem uvek kada sam slobodna, jer je to nešto što želim, ne shvatam to kao obavezu. Ljudima koji nisu probali ovde da volontiraju ne mogu da objasnim koliko je to lepo i humano. Pomažemo drugim ljudima, na primer kada radimo saninitete na nekom događaju, desi se da je nekom zaista potreban naša pomoć. U narodnim kuhinjama lepo je kada vidimo ozarena lica dece kojima dajemo pakete ili igračke, hranu. Smatram da kroz volontiranje sebi učinimo uslugu – naučimo nešto novo, steknemo nova prijateljstva i sebe oplemenjujemo kroz humanitarni rad.
Nađa dodaje da joj se realistični prikaz rana i povreda dopao kada je, kao mlađa, gledala taj proces na internetu. Bila joj je zanimljiva ta veština i nije znala da se to negde kod nas radi.
– Kada sam otkrila da je to deo obuka u Crvenom krstu oduševila sam se i kada sam se u tome oprobala, trudila sam se da to uradim što bolje. Sada usavršavam tu veštinu i drago mi je što sa Crvenim krstom Grada učestvujemo i na takmičenjima, gde dobro prolazimo.
I Milica i Nađa potvrđuju da imaju podršku porodica i prijatelja i da im je drago što njihov polet i entuzijazam ne jenjava, naprotiv, spremne su da rade, uče i svoje znanja prenose na mlađe.
– Mi poštujemo starije i naše prethodnike, ali i mlade koje tek obučavamo. I to je već tradicija, to se gaji generacijama, te vrednosti prenosima mladima – ističe Nađa Zdravković.
A.Brzak
foto: A.Brzak i CKNS
Projekat „Kultura solidarnosti Novog Sada – volontiram, jer mi je stalo“ realizuje Dnevnik Vojvodina Press, a sufinansira Grad Novi Sad – Gradska uprava za kulturu. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
