ВОЛОНТЕРКЕ ЦРВЕНОГ КРСТА ГРАДА МИЛИЦА МАРКОВИЋ И НАЂА ЗДРАВКОВИЋ Хуманост која оплемењује и ствара нова пријатељства
Спој хуманости, ентузијазма и ематије је оно што одликује све младе волонтере Црвеног крста Новог Сада. Несебичним радом и ангажовањем показују да се и на нове генерације може рачунати, да су спремни да помогну, раде за добробит своје заједнице, одговаоре на позиве у кризним ситуацијама и свакодневно раде на унапређењу свог знања и вештине.
У ову организацију долазе или сасвим случајно или подстакнути оном што су чули на предавањима у школама или волонтирањем неког блиског.
– У Црвени крст сам дошла са другарицама из средње школе, како би се припремили за такмичење прве помоћи – каже нам волонтерка Црвеног крста града Милица Марковић. – Тада нисам знала шта све има у Црвеном крсту Града, какве обуке постоје и како се може ангажовати и већ кроз пар месеци сам се пријавила на више програма и ту сам више од три године. Нисам знала колико ће ме то све заинтересовати, нисам очекивала да ће ми се толико свидети, када сам упознала људе у Црвеном крсту схватила сам да то нису обични људи и обично друшто, него да је то породица, која је нас младе лепо прихватила. И осећала сам се као да сам у својој кући, а не у некој организацији. Прошла сам скоро све обуке које постоје, а доста сам се посветила првој помоћи. Сада идем
у основне школе као предавач – едукатор и прија ми преносим знање млађима, јер сам као мала желела да будем учитељица.
Милица каже да је у Црвени крст довела још шест другарица, које су се увериле да ту имају прилику да упознају пуно људи, стекну нова знања и вештине, те да су јој захвалне што су и оне постале волонтерке.
– У почетку сам мислила да ће ми ово бити додатна обавеза, осим факултета и осталих активности, или нешто што радим у слободно време, али сада је моје волонтирање нешто што желим да радим, да поклањам време за хумане активности – истиче Милица Марковић.
Нађа Здравковић је волонтер Црвеног крста Града око две године. Како каже, када је била осми разред и када су у школи имали предавање о првој помоћи, заинтересовала се, али је одустала од волонтирања.
– Направила сам паузу годину, две. И онда сам кренула и задржала се. У Црвеном крсту ми се свиђа све, посебно друштво, као велика породица смо. Нема само млађих волонтера, мојих година, има и старијих, од којих можемо да научимо много, али можемо увек и да попричамо са њима, да им се поверимо, атмосфера је јако лепа и топла. Прошла сам доста програма и обука, али сам се задржала на реалистичном приказу повреда, стања и обољена. Ишла сам и на такмичења и освојила сам два прва места на градском, прво место на покрајинском и два трећа места на државном такмичењу. Надам се и даље таквим успесима. Црвени крст има много активности у којима свако може да пронађе оно што га занима. Када имам слободног времена, учествујем и у другим хуманитарним акцијама и програмима. Трудила сам се да прођем што више обука када сам имала времена, да дођем увек када сам слободна, јер је то нешто што желим, не схватам то као обавезу. Људима који нису пробали овде да волонтирају не могу да објасним колико је то лепо и хумано. Помажемо другим људима, на пример када радимо санинитете на неком догађају, деси се да је неком заиста потребан наша помоћ. У народним кухињама лепо је када видимо озарена лица деце којима дајемо пакете или играчке, храну. Сматрам да кроз волонтирање себи учинимо услугу – научимо нешто ново, стекнемо нова пријатељства и себе оплемењујемо кроз хуманитарни рад.
Нађа додаје да јој се реалистични приказ рана и повреда допао када је, као млађа, гледала тај процес на интернету. Била јој је занимљива та вештина и није знала да се то негде код нас ради.
– Када сам открила да је то део обука у Црвеном крсту одушевила сам се и када сам се у томе опробала, трудила сам се да то урадим што боље. Сада усавршавам ту вештину и драго ми је што са Црвеним крстом Града учествујемо и на такмичењима, где добро пролазимо.
И Милица и Нађа потврђују да имају подршку породица и пријатеља и да им је драго што њихов полет и ентузијазам не јењава, напротив, спремне су да раде, уче и своје знања преносе на млађе.
– Ми поштујемо старије и наше претходнике, али и младе које тек обучавамо. И то је већ традиција, то се гаји генерацијама, те вредности преносима младима – истиче Нађа Здравковић.
А.Брзак
фото: А.Брзак и ЦКНС
Пројекат „Култура солидарности Новог Сада – волонтирам, јер ми је стало“ реализује Дневник Војводина Пресс, а суфинансира Град Нови Сад – Градска управа за културу. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
