KRSTITE SE KAD PROLAZITE PORED CRKVE? Teolog otkrio šta je stvarno pravoslavlje, a šta paganski običaji kod Srba
Mnogi u Srbiji ne mogu da prođu pored crkve, a da se ne prekrste — bilo da su u autobusu, automobilu ili u šetnji. Za jedne je to znak poštovanja i vere, dok se drugi pitaju da li je taj čin zaista ispravan ili je vremenom postao puka navika.
Teolog Nebojša Lazić kaže da ne postoji strogo pravilo kada čovek treba da se prekrsti, jer je, kako ističe, krsni znak pre svega čin slobode i lične pobožnosti.
„Autentični izraz naše vere i pobožnosti, umesto da doživimo kao slobodu, mi smo počeli da imamo pogrešnu interpretaciju i da ga doživljavamo kao prepreku. To što se krstimo kada prolazimo pored crkve jeste suštinski jedan čin zahvalnosti. Savremeni čovek koji je u žurbi, jurnjavi i poslu, kada vidi hram Božiji, zahvali se Bogu, seti se Boga i svega što nam je dao“, objašnjava teolog.
Hrana na groblju
Teolog je govorio i o brojnim običajima koje Srbi često doživljavaju kao deo pravoslavlja, iako, kako kaže, neki od njih imaju pagansko poreklo.
Posebno je izdvojio običaj iznošenja hrane, alkohola i cigareta na grobove pokojnika.
„To je narodni običaj koji se utemeljio kod nas. To su ostaci paganskih običaja koji potiču iz vremena pre nego što smo primili hrišćanstvo. Običaj ostavljanja alkoholnih pića i cigareta na grobovima predstavlja direktno iskrivljavanje istinske hrišćanske vere i nema nikakvo uporište u crkvenom učenju“, kaže on.
On dodaje da zahvalnost ne može biti obaveza.
„Zahvalnost nije pod moranje, inače ne bi bila zahvalnost. Tako je i sa ovim aktom kada se prekrstimo ispred hrama, crkve ili krsta“, navodi Lazić.
Lazić podseća i da su neki običaji nastali iz čisto praktičnih razloga, a ne zbog mistike.
„Zašto se pokojnik nosi povorkom i zašto se staje na tri mesta? U srednjem veku, tokom epidemija, groblja su bila daleko od naselja, pa je prilikom nošenja kovčega postojala potreba za predahom“, objašnjava teolog.
Slično je, kaže, i sa pranjem ruku posle sahrane i uzimanjem ugljevlja.
„To nije nikakav magijski ritual, već mera higijene radi sprečavanja zaraza“, ističe on.
Podsetio je i na nekadašnji običaj „kupovine mlade“, koji je čak bio i zakonski zabranjen.
„Mladoženja je nekada novcem otkupljivao mladu od njene rodbine, a cene su ponekad bile basnoslovne. Knez Aleksandar Karađorđević je još 1846. godine zabranio taj običaj kao nešto što je protivno ljudskom dostojanstvu“, kaže Lazić.
On naglašava da ljudi ne bi trebalo slepo da robuju običajima.
„Ne treba robovati običajima. Bog je iznad običaja. Rituali i običaji su deo kulturnog nasleđa, a ne verski obredni momenti ako nisu vezani za Crkvu. Vera oslobađa, a ne porobljava“, zaključuje teolog Nebojša Lazić.