SREMSKO SELO KAO PRIMER SVIMA Maradik vraća veru u život MLADI OSTAJU, DECA SE RAĐAJU, ZAJEDNICA JAČA

Nakon turbulentne tri decenije – koje su ga od Visokog odvele do Floride, pa Sremskih Karlovaca, te opet Amerike i najzad Srema – otac Siniša je najzad pronašao dugo željeni mir i to u Maradiku s kojim se odmah srodio.

– Lepo je ovde živeti pre svega zbog dece i mogu da kažem da nam se ne žuri odavde. Svi smo mi zamenljivi, ali mislim da smo se ovde lepo uklopili. Kad odem do Inđije ili već gde moram zbog obaveza, kad se vratim u Maradik imam osećaj kao da sam se vratio u život. Mislim da imamo i više nego što nam je potrebno, prvenstveno zato što živimo u miru – jasan je naš sagovornik, inače otac troje dece koji je prošle godine stekao i zvanje diplomiranog pravnika.

Dolazak mladog sveštenika u pravoslavnu parohiju i te kako je doprinelo da meštani u većem broju idu na službe, a čak je i sama statistika po pitanju broja venčanja i krštenja bolja nego što je bila pre sedam godina.

– Pre dve-tri godine smo čak zabeležili da je bilo više krštenja nego sahrana, što se nije desilo zadnjih bar pet decenija – ponosno ističe otac Siniša, dodajući da je u svojoj zajednici angažovan i kroz razne akcije i manifestacije. – Uspeli smo da uradimo novu parohijsku salu, obnovimo parohijski dom, uvedemo grejanje/hlađenje u crkvi, a sada i rekonstruišemo ogradu i portu. Iako nam je crkvena slava Sveti Sava, veća proslava nam je zavetna slava, drugi dan Duhova. Prošle godine smo pokrenuli Spasovdansku kulenijadu, imali smo oko 20 takmičara, dok smo od ove godine ponovo počeli da obeležavamo i Svetog Trifuna.

__________

O MARADIČKOJ DECI BRINE SE KVALITETAN VASPITNO-OBRAZOVNI KADAR Dragana i Gorana primer kojim putem treba ići

U maradičkom vrtiću „Boško Buha” trenutno ima 60 mališana uzrasta od dve do šest godina, raspoređenih u dve kombinovane grupe koje vode ukupno četiri vaspitača. Za najmlađe klince i klinceze, one do pet godina, zadužena je vaspitačica Dragana Dobrodolac (31) koja je do sada ispratila čak devet generacija.

– Ljubav prema deci me je opredelila za ovaj poziv i najviše volim da radim sa mlađom grupom – kaže naša sagovornica, rođena u Maradiku, a udata u Vojki. – Najlepši deo dana je kada mi deca priđu i kažu: „Vaspitačice, danas nam je baš bilo lepo u vrtiću” ili „Vaspitačice, volimo te!” Mogu da zamislim da odavde odem u penziju, a ako i ne, onda bih uvek smislila da radim nešto za decu.

Premda se iz jednog sela nakon udaje preselila u drugo, ipak joj je ljubav prema Maradiku i dalje najveća.

– Ovde je odličan život, imamo sve što nam je potrebno. Maradik je na izuzetnoj poziciji i uvek mu se vraćam – jasna je vaspitačica Dragana.

Kako bi uslovi za najmlađe bili još bolji, željno iščekuju nov, veći vrtić koji će biti komotniji za sve mališane, a naročito koji bi omogućio ukidanje liste čekanja.

A kad se završi sa predškolskom ustanovom, mali Maradičani prelaze u obližnju osmoletku „Branko Radičević” koju odnedavno vodi direktorka Gorana Drobac (37), inače nastavnica biologije. Kako kaže, škola trenutno ima 149 đaka, a specifična je po tome da imaju jedno dete sa Kube i jedno iz Kine, dok u trećem razredu imaju i mađarsko odeljenje.

– Mala smo ali lepa i bogata zajednica. Imamo kvalitetan kadar, a učenici su motivisani i da ostaju na vannastavnim aktivnostima zbog čega smo jednu učionicu prilagodili za šah. U manjoj sredini je bolja saradnja i lakše je raditi, a mi se uvek trudimo da unapređujemo ono što imamo – ističe Drobac.

__________

PREDSEDNIK DVD-a TIBOR ŠIRAK S KOLEGAMA ČUVA SVOJE KOMŠIJE Radimo ovo iz ljubavi

Kada se desi neki vatreni incident, dobrovoljnim vatrogascima iz Maradika je potrebno 15 minuta da od dojave budu na terenu. Međutim, nešto više od dve decenije ovo selo je bilo bez svojih heroja, da bi se 2021. godine desetak meštana ponovo okupilo i angažovalo u čuvanju svojih komšija.

– Potrudili smo se da ponovo osposobimo naše Dobrovoljno vatrogasno društvo, prostorije smo doveli u red, a sada smo u procesu nabavke polovnog kamiona, budući da je naš star 62 godine – veli predsednik DVD-a Tibor Širak (39), dodajući da godišnje nekad imaju jednu, a nekad i do šest intervencija. – Mi smo tu zbog sela i zato nam je ljudstvo najneophodnije, jer svi mi imamo poslove i obaveze, pa bi bilo dobro da nas je što više na raspolaganju.

Rizikujući sopstveni život u nemilim događajima nije ništa spram osećaja koji vatrogasci imaju kada znaju da su uspeli nekome da spasu život i njihovu imovinu što je više moguće.

– Mi smo ovde dobrovoljno, radimo ovo iz ljubavi. Ja znam da nikad neću ići iz Maradika, jer volim ovo selo, znam sve ljude i ne vidim se nigde drugo. Sve mi je lepo i ništa nam ne fali – jasan je Širak, inače po struci i zanimanju profesionalni vojnik.

Kako naš sagovornik kaže, pri intervenciji je najteži prvi trenutak kada izađu iz kamiona i ugledaju ljude kako plaču, a koji u vatrogascima vide slamku spasa. I ma koliko sebe ne smatraju herojima, ono što na potpuno dobrovoljnoj bazi rade jeste vredno hvale i titule herojskog čina.

__________

PO SPORTU, JEDINSTVU I HUMANOSTI MARADIČANI SE POZNAJU Nikola pokreće, ostali složno prate

Otkako je pre pet godina postao predsednik Saveta Mesne zajednice Maradik, Nikola Bradić se, između ostalog, fokusirao na ponovno aktiviranje Fudbalskog kluba „Sloga” koji je inače osnovan 1932. godine. Postavši predsednik kluba, uspeo je da obezbedi novac za razna infrastrukturna ulaganja, ali ono što je još važnije, osnovao je mlađe kategorije, pa tako sada pedesetak dece iz sela trenira ovaj sport.

– Imamo sad petliće i pionire i dva trenera, a što se tiče takmičarske ekipe, računamo da ćemo ući u Sremska ligu – kaže Bradić, dodajući da su do sada sredili svlačionice, bunar na stadionu, dok takmičari imaju kompletnu opremu zbog čega izgledaju kao ozbiljan tim gde god da se pojave. – Uspeli smo da renoviramo i prostorije za druženje, jer u seoskim ekipama je najvažnije treće poluvreme.

Nikola je inače i glavni tehničar u Hitnoj medicinskoj pomoći u Inđiji, a humanitarne akcije koje realizuje u selu sa svojim meštanima i te kako su vredne pomena i hvale.

– U poslednje tri godine smo uspeli da izgradimo tri kuće socijalno ugroženim porodicama i jednoj kojoj je dom izgoreo od temelja do krova. Maradik je selo zaista velikog srca – naglašava naš sagovornik.

Sloga i jedinstvo svakako da su jedan od ključnih razloga zbog kojih je Bradić odlučio da ostane u svom selu i tu stvara porodicu.

– Prednost života u Maradiku je mir, ali i to što ne moraš da razmišljaš o parkingu posle napornog radnog dana, što ima manje gužve, buke i stresa, opuštenija je atmosfera i sve nam je na dohvat ruke. Naročito kad odlučiš da osnuješ porodicu, život je bezbedniji – jasan je Nikola Bradić.

__________

SVEŠTENIK DANIEL HALAS PRILAGOĐAVA SE TAMO GDE GA BOG POŠALJE Imamo sve što nam je potrebno u Maradiku

Maradik kao najveće mađarsko selo u Sremu ima čak dve crkve: rimokatoličku i reformatsko hrišćansku. O prvoj smo nedavno pisali, dok drugoj posvećujemo naredne redove, odnosno svešteniku Danielu Halasu (42) koji je u ovom selu kraj Inđije od 2012. godine, nakon što je dve godine bio u službi u Mađarskoj. Još kao student teologije u Šarošpataku znao je da će se vratiti u Srbiju, budući da je rođen u Subotici, a detinjstvo proveo u Pančevu gde je njegov otac takođe bio sveštenik.

– Prilagodio sam se i navikao ovde, jer ja volim seosku sredinu. Pre nego što sam došao, svi su me pitali zašto idem u tako malo mesto, govorili su da nećemo imati od čega da živimo i slično. Rekao sam, ako me je Bog ovde poslao, onda moram tu da budem i nemam na šta da se žalim. Izgradili smo vrtićki kompleks, renovirali smo crkvu i parohijski dom, imamo sve što nam je potrebno u Maradiku – jasan je otac Daniel.

Reformatska zajednica broji stotinak članova, zbog čega su najmanja crkvena opština u selu, u kom imaju lepu saradnju sa ostalim zajednicama, ali i organizacijama i uopšte svim meštanima.

– Trenutno učestvujemo u bratimljenju sa mađarskim gradićem Dunaveče, gde je jedno vreme živeo Petefi Šandor – navodi naš sagovornik.

Kada je reč o statistici, na godišnjem nivou otac Daniel ima dva-tri krštenja, isto toliko sahrana i po jedno venčanje. Kako kaže, službe se odvijaju na mađarskom, dok su ostale aktivnosti dvojezične.