VAŠE TELO IMA „TAJNE PREČICE“ ZA SMIRIVANJE I BUĐENJE MOZGA Ovo je sedam efikasnih trikova kojima može trenutno da smanjite stres i vratite fokus
Da li ste znali da ponekad nije potrebna kafa, lek ili dug odmor da biste se razbudili, smirili ili „resetovali“ mozak?
Stručnjaci tvrde da ljudsko telo ima sopstvene „biološke prečice“ koje mogu za nekoliko sekundi da utiču na raspoloženje, koncentraciju i nivo stresa.
Na društvenim mrežama poslednjih dana veliku pažnju privukao je niz jednostavnih trikova koji, kako se navodi, direktno aktiviraju nervni sistem i pomažu organizmu da brže pređe iz stanja panike, umora ili nervoze u stanje smirenosti i budnosti.
1. Brzo trepćite jedan minut
Ako ne možete da zaspite ili vam mozak „radi sto na sat“, pokušajte sa brzim treptanjem tokom oko minut vremena. Ovaj trik pomaže očima da se zamore, a nervnom sistemu da postepeno uspori aktivnost.
2. Stavite led na nepce
Kockica leda na krovu usta može da pomogne kod zapušenog nosa i osećaja pregrejanosti. Hladnoća stimuliše nervne završetke i može privremeno da umiri organizam.
3. Perite zube „slabijom“ rukom
Desnoruki neka uzmu četkicu u levu ruku, a levoruki u desnu. Ova mala „konfuzija“ tera mozak da se dodatno aktivira i poboljšava koncentraciju i budnost.
4. Umijte se hladnom vodom
Jedan od najpoznatijih trikova za razbuđivanje. Hladna voda aktivira nervni sistem, ubrzava cirkulaciju i pomaže organizmu da se brže „probudi“.
5. Polako i duboko dišite
Sporo dijafragmalno disanje može značajno da smanji osećaj anksioznosti. Dovoljno je nekoliko dubokih udisaja i izdisaja da se uspori rad srca i telo uđe u mirnije stanje.
6. Zadržite dah deset sekundi
Kratko zadržavanje daha može da poveća protok kiseonika i nakratko „resetuje“ organizam, što mnogima pomaže kada su pospani ili bez energije.
7. Stavite ruke na grudi i dišite mirno
Kada osetite jaku nervozu ili nalet anksioznosti, stavite obe šake preko srca i fokusirajte se na sporo disanje. Ovaj položaj kod mnogih ljudi stvara osećaj sigurnosti i smirenosti.
Stručnjaci objašnjavaju da ovakve tehnike deluju jer stimulišu vagusni nerv — važan deo nervnog sistema koji utiče na rad srca, disanje i nivo stresa.
Kada se on aktivira, dolazi do usporavanja rada srca, boljeg protoka kiseonika i brže stabilizacije organizma, što može da pomogne kod mentalnog zamora, panike ili pada koncentracije.
- Nervni sistem reaguje brže od svesnih misli, pa ovakvi „reseti“ mogu da prekinu nalet stresa ili umora pre nego što nas potpuno savladaju - navodi se u objašnjenju koje prati ovaj trend.
Ove metode zasnivaju se na istraživanjima institucija kao što su Harvardska medicinska škola, Nacionalni institut za zdravlje SAD i Univerzitet Stenford.
