Olimpijac i simbol otpora! JOVAN MIKIĆ SPARTAK DOBIO SPOMENIK U SUBOTICI Skulptura otkrivena na njegov 112. rođendan

Sonja Mikić Inks stigla je iz inostranstva i prvi put posle dugo vremena ponovo se našla u Subotici. 

„Jako mi je žao što nismo došli ranije, jer je to trebalo da uradimo mnogo pre. Hvala vam što ste toliko dugo čuvali ime mog dede", rekla je, zahvalna što ovaj grad nije zaboravio čoveka čije prezime i danas nosi sa ponosom.

Podelila je i jedan intiman porodični detalj vezan za fotografiju koja je poslužila kao predložak za skulpturu, istu onu na kojoj se Mikić zaleće obarajući jugoslovenski rekord u troskoku. Baka Ksenija tu je fotografiju godinama čuvala i pokazivala unukama.

„Pitala bi me šta je najlepše na toj slici, a onda bi mi otkrila da je deda govorio kako mu je to burma, jer je nosio njenu burmu. To što ste izabrali baš tu fotografiju veoma je emotivno, jer je njoj upravo ona najviše značila", ispričala je Sonja.

Uz nju su ceremoniji prisustvovali i sestra Sanja i praunuk Marko. Sonja je istakla da je porodica uvek pamtila Jovana Mikića kao vrednog čoveka snažnog etičkog osećaja, ali i da sama uspomena nije dovoljna.

„Smatram da je važno ne samo biti ponosan na ono što je pradeda radio, već pokušati živeti po tim istim principima i biti takav čovek. To je najveća uspomena koju je ostavio, iako je, nažalost, preminuo veoma mlad", zaključila je.

Čovek o kome govori nije bio samo sportista. Jovan Mikić Spartak rođen je 13. maja 1914. u Opovu, a sa porodicom se preselio u Suboticu 1919, gde je završio osnovnu školu, gimnaziju i Pravni fakultet. Diplomirao je pravo, predavao na Visokoj ekonomskoj školi u Beogradu, bavio se novinarstvom i pisao poeziju. U tridesetim godinama bio je najuspešniji atletičar Jugoslavije, prvi koji je u troskoku preskočio 14 metara, osvajač zlatnih medalja na Balkanskim igrama i učesnik Olimpijskih igara u Berlinu 1936. godine, gde je nastupio u čak pet disciplina.

U Berlinu je, na svečanom defileu, nagovorio sportiste nekoliko reprezentacija da odbiju nacistički pozdrav Hitleru. Kada je 1941. počeo rat, zarobljen je kao rezervni oficir i odveden u logor u Murnauu. Po puštanju na slobodu prešao je u Novi Sad, a u proleće 1944. priključio se partizanima. U Suboticu je otišao kao „Bata", prijateljski nadimak iz detinjstva. Vratio se kao „Spartak", ime koje su mu dali ratni saborci zbog hrabrosti u borbama.

Milan Vučković, predsednik Sportskog društva Železničara „Jovan Mikić Spartak", rekao je da taj nadimak nije bio slučajan. „Bio je jedan od onih koji nisu govorili 'napred, drugovi', već 'drugovi, za mnom'", istakao je Vučković. Smrtno ranjen tokom oslobađanja Subotice oktobra 1944, Mikić je saborcima rekao:

„Ja sam svoju dužnost izvršio. Moja misija je završena. Subotica je slobodna."

Skulptura je postavljena na kraju šetališta na Radijalcu, ispred ulaza u Halu sportova. Gradonačelnik Stevan Bakić naglasio je da Mikićevo ime danas znači daleko više od atletskih rekorda. „Ime Spartak danas predstavlja simbol sporta, borbe, zajedništva i ponosa, ne samo u Subotici već i mnogo šire", rekao je Bakić. Inicijativu za podizanje skulpture pokrenulo je Sportsko društvo Železničara, a podržali su je Sportski savez Subotice, Sportski savez Vojvodine i Grad Subotica. Mikićevo ime danas nose osnovna škola i ulica u Subotici, sportsko društvo sa 28 klubova i dve godišnje nagrade za zaslužne sportiste.

Tekst i foto: Sandra Iršević