Олимпијац и симбол отпора! ЈОВАН МИКИЋ СПАРТАК ДОБИО СПОМЕНИК У СУБОТИЦИ Скулптура откривена на његов 112. рођендан
Скулптура Јована Микића Спартака откривена је симболично на дан његовог 112. рођендана, а церемонији је присуствовала породица која деценијама није била у Суботици.
Соња Микић Инкс стигла је из иностранства и први пут после дуго времена поново се нашла у Суботици.
„Јако ми је жао што нисмо дошли раније, јер је то требало да урадимо много пре. Хвала вам што сте толико дуго чували име мог деде", рекла је, захвална што овај град није заборавио човека чије презиме и данас носи са поносом.
Поделила је и један интиман породични детаљ везан за фотографију која је послужила као предложак за скулптуру, исту ону на којој се Микић залеће обарајући југословенски рекорд у троскоку. Бака Ксенија ту је фотографију годинама чувала и показивала унукама.
„Питала би ме шта је најлепше на тој слици, а онда би ми открила да је деда говорио како му је то бурма, јер је носио њену бурму. То што сте изабрали баш ту фотографију веома је емотивно, јер је њој управо она највише значила", испричала је Соња.
Уз њу су церемонији присуствовали и сестра Сања и праунук Марко. Соња је истакла да је породица увек памтила Јована Микића као вредног човека снажног етичког осећаја, али и да сама успомена није довољна.
„Сматрам да је важно не само бити поносан на оно што је прадеда радио, већ покушати живети по тим истим принципима и бити такав човек. То је највећа успомена коју је оставио, иако је, нажалост, преминуо веома млад", закључила је.
Човек о коме говори није био само спортиста. Јован Микић Спартак рођен је 13. маја 1914. у Опову, а са породицом се преселио у Суботицу 1919, где је завршио основну школу, гимназију и Правни факултет. Дипломирао је право, предавао на Високој економској школи у Београду, бавио се новинарством и писао поезију. У тридесетим годинама био је најуспешнији атлетичар Југославије, први који је у троскоку прескочио 14 метара, освајач златних медаља на Балканским играма и учесник Олимпијских игара у Берлину 1936. године, где је наступио у чак пет дисциплина.
У Берлину је, на свечаном дефилеу, наговорио спортисте неколико репрезентација да одбију нацистички поздрав Хитлеру. Када је 1941. почео рат, заробљен је као резервни официр и одведен у логор у Мурнауу. По пуштању на слободу прешао је у Нови Сад, а у пролеће 1944. прикључио се партизанима. У Суботицу је отишао као „Бата", пријатељски надимак из детињства. Вратио се као „Спартак", име које су му дали ратни саборци због храбрости у борбама.
Милан Вучковић, председник Спортског друштва Железничара „Јован Микић Спартак", рекао је да тај надимак није био случајан. „Био је један од оних који нису говорили 'напред, другови', већ 'другови, за мном'", истакао је Вучковић. Смртно рањен током ослобађања Суботице октобра 1944, Микић је саборцима рекао:
„Ја сам своју дужност извршио. Моја мисија је завршена. Суботица је слободна."
Скулптура је постављена на крају шеталишта на Радијалцу, испред улаза у Халу спортова. Градоначелник Стеван Бакић нагласио је да Микићево име данас значи далеко више од атлетских рекорда. „Име Спартак данас представља симбол спорта, борбе, заједништва и поноса, не само у Суботици већ и много шире", рекао је Бакић. Иницијативу за подизање скулптуре покренуло је Спортско друштво Железничара, а подржали су је Спортски савез Суботице, Спортски савез Војводине и Град Суботица. Микићево име данас носе основна школа и улица у Суботици, спортско друштво са 28 клубова и две годишње награде за заслужне спортисте.
Текст и фото: Сандра Иршевић