VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Gradonačelnikovo vino

Da čokot opet bude njihova uzdanica, na koji se nije naslanjao samo njihov dom, nego je on bio i temelj karlovačke kulture i stožer srpske duhovnosti. Pominjani su: prva srpska gimnazija, prva pozorišna predstava kod Srba, jedna od najstarijih bogoslovija u pravoslavnom svetu, karlovačke drevne crkve, palate... 

Ponosni na svoje pretke čiji je život tekao među čokotima, oduševljeni njegovim konačnim povratkom, u mnogim razgovorima, čak i onim najozbiljnijim, mogla se čuti ideja da bi ubuduće statutom moralo da se reguliše da prvi čovek na čelu opštine ne bi smeo da bude niko ko nije privržen lozi i vinu.

Tih razgovora i želja setio sam se ovih dana posetivši vinariju „Đurđić”, jednu od najuglednijih na sremskokarlovačkoj vinogradarsko-vinskoj sceni. Njen vlasnik je aktuelni gradonačelnik Sremskih Karlovaca Dražen Đurđić. Verovatno prvi u istoriji svetog izdanka čokota blagorodne zemlje na bregovima Fruške gore.

Prestonica srpskog vinogradarstva i vinarstva, kako se često kaže za Sremske Karlovce, izabrala je za svog prvog čoveka poznatog vinara i tu nema ničeg čudnog i nelogičnog. Čudno je, samo to što nije rođeni Karlovčanin!

Porodica Đurđić, stigla je u Srem, u godinama raspada bivše nam zemlje Jugoslavije. U skrajnutom delu atara, zvanom Raša, na zapadnoj periferiji mesta, izvan važnijih saobraćajnica, Đurđići - otac Milovan i sinovi Dražen i Srđan, za samo nekoliko godina po dolasku u Karlovce svili su svoje vinogradarsko carstvo.

Zasadili su lozu na četiri hektara, podigli novi podrum i porodičnu kuću. Kao vlasnik vinarije Dražen je nastavio da sadi nove vinograde, usavršava tehnologiju gajenja vinove loze i preradu i negu njenih plodova u vino. Kakav je kao gradonačelnik ne znam, a i nije to „moj sektor”, ali se usuđujem da o njemu kažem nešto kao vinaru, prateći ga dvadeset godina u tom poslu. 

U jednom od prvih tekstova o njemu i njegovoj vinariji, još u prvoj deceniji ovog veka, bio sam impresioniran sortimentom vinskih sorti zasađenim u njegovim prvim vinogradima. I još više njegovim prvim vinima. Pogotovo što se radi o čoveku koji je prvi susret s vinovom lozom doživeo dolaskom u Sremske Karlovce. 

Objasnio mi je da se radi o naslanjanju na nauku i vrhunske stručnjake: Karlovački institut i velikane kao što su bili dr Vlado Kovač i enolog Jovan Popov.

Pored zaboravljenog traminca, koji je davno proslavio Frušku goru, sovinjona, najtraženije sorte za bela vina, čuvenog merloa u njegovom vinogradu, našlo se prostora i za kaberne fran, do tada nepoznatog u Sremu.

Kaberne fran je stara bordovska sorta koju je, zbog njenih dobrih svojstava, odmah posle pošasti filoksere u regiju Vilanji u Mađarskoj doneo rasadničar Žigmont Teleki. Ona je u međuvremenu postala izabrana sorta mađarskog juga. Na toj panonskoj najjužnijoj i najtoplijoj regiji u susednoj zemlji, sa 2.500 hektara vinograda, 80 posto su crne sorte. Među njima više od 15 posto je kaberne fran. 

Po mišljenju domaćih stručnjaka, s kojima se slažu i mnogi svetski eksperti, kaberne fran nema alternativu.  Zato se, kad je reč o njemu, ništa ne prepušta slučaju: strogo se vodi računa o terenu za njegovu sadnju, jer se radi o regiji raznolikih klimatskih i zemljišnih uslova. Brine se o sistemu rezidbe, opterećivanju rodnih čokota, vremenu berbe, tehnologiji prerade i svemu što će doprineti da sorta poentira svoj puni potencijal. 

Strogo se vodi računa o zaštiti i kontroli porekla vina, uvedenoj 2006. godine. Pored dve kategorije - klasik i premium godine 2014. uvedena je i treća kategorija, koja važi samo za ovu sortu: super premium. Ona i premium mogu da nose oznaku Vilanji fran. Da provedu najmanje godinu dana u bačvi, a super premium i godinu dana u boci. „Ako se ovako nastavi, neće biti čudo ako čuvena bordovska sorta uskoro postane mađarska fajta”, čuo sam nedavno u Vilanjiu.

Ispričao sam ovo da čitaoci vide kako se radi u ozbiljnim vinogradarskim zemljama. O Đurđićevom kaberne franu „Nedeljni ručak” pisao je 2009. godine, kao vinu budućnosti u Sremu, koji je, kako je govorio profesor dr Laza Avramov, još južniji od Vilanjija, tvrdeći da Srem nije bogomdan samo za bele vinske sorte. 

Đurđićevo iskustvo to ubedljivo potvrđuje evo već 18 godina. Nijedna kaberne fran berba nije omanula, a među prvima bilo je i nekoliko velikih. Od 2017, kaže ušlo se u kontinuitet sve boljeg, bez obzira na godinu. U međuvremenu, zahvaljujući saradnji i sa mladom generacijom enologa i vinogradara, ovladalo se sa primenom savremenih tehnologija i u vinogradu i u podrumu.

„Kaberne fran je sorta koja traži sve najbolje, od enologa do položaja. Stvara enologa, a on njega”.
Vinarija „Đurđić” ima 12 hektara vinograda, kaberne fran je na 2,5 hektara. U svetskom vinogradarstvu ova sorta ubraja se u zvezde koje su u usponu. Čuveni „začin” Bordoa, polako izlazi iz senke kaberne sovinjona i merloa, s kojima je do sada bio u čuvenim bordovskim kupažama. Vinarija „Đurđić” daje svoj doprinos sve češćoj najavi ovog vina kao „sledećem velikom crvenom”.