ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Градоначелниково вино

Да чокот опет буде њихова узданица, на који се није наслањао само њихов дом, него је он био и темељ карловачке културе и стожер српске духовности. Помињани су: прва српска гимназија, прва позоришна представа код Срба, једна од најстаријих богословија у православном свету, карловачке древне цркве, палате... 

Поносни на своје претке чији је живот текао међу чокотима, одушевљени његовим коначним повратком, у многим разговорима, чак и оним најозбиљнијим, могла се чути идеја да би убудуће статутом морало да се регулише да први човек на челу општине не би смео да буде нико ко није привржен лози и вину.

Тих разговора и жеља сетио сам се ових дана посетивши винарију „Ђурђић”, једну од најугледнијих на сремскокарловачкој виноградарско-винској сцени. Њен власник је актуелни градоначелник Сремских Карловаца Дражен Ђурђић. Вероватно први у историји светог изданка чокота благородне земље на бреговима Фрушке горе.

Престоница српског виноградарства и винарства, како се често каже за Сремске Карловце, изабрала је за свог првог човека познатог винара и ту нема ничег чудног и нелогичног. Чудно је, само то што није рођени Карловчанин!

Породица Ђурђић, стигла је у Срем, у годинама распада бивше нам земље Југославије. У скрајнутом делу атара, званом Раша, на западној периферији места, изван важнијих саобраћајница, Ђурђићи - отац Милован и синови Дражен и Срђан, за само неколико година по доласку у Карловце свили су своје виноградарско царство.

Засадили су лозу на четири хектара, подигли нови подрум и породичну кућу. Као власник винарије Дражен је наставио да сади нове винограде, усавршава технологију гајења винове лозе и прераду и негу њених плодова у вино. Какав је као градоначелник не знам, а и није то „мој сектор”, али се усуђујем да о њему кажем нешто као винару, пратећи га двадесет година у том послу. 

У једном од првих текстова о њему и његовој винарији, још у првој деценији овог века, био сам импресиониран сортиментом винских сорти засађеним у његовим првим виноградима. И још више његовим првим винима. Поготово што се ради о човеку који је први сусрет с виновом лозом доживео доласком у Сремске Карловце. 

Објаснио ми је да се ради о наслањању на науку и врхунске стручњаке: Карловачки институт и великане као што су били др Владо Ковач и енолог Јован Попов.

Поред заборављеног траминца, који је давно прославио Фрушку гору, совињона, најтраженије сорте за бела вина, чувеног мерлоа у његовом винограду, нашло се простора и за каберне фран, до тада непознатог у Срему.

Каберне фран је стара бордовска сорта коју је, због њених добрих својстава, одмах после пошасти филоксере у регију Вилањи у Мађарској донео расадничар Жигмонт Телеки. Она је у међувремену постала изабрана сорта мађарског југа. На тој панонској најјужнијој и најтоплијој регији у суседној земљи, са 2.500 хектара винограда, 80 посто су црне сорте. Међу њима више од 15 посто је каберне фран. 

По мишљењу домаћих стручњака, с којима се слажу и многи светски експерти, каберне фран нема алтернативу.  Зато се, кад је реч о њему, ништа не препушта случају: строго се води рачуна о терену за његову садњу, јер се ради о регији разноликих климатских и земљишних услова. Брине се о систему резидбе, оптерећивању родних чокота, времену бербе, технологији прераде и свему што ће допринети да сорта поентира свој пуни потенцијал. 

Строго се води рачуна о заштити и контроли порекла вина, уведеној 2006. године. Поред две категорије - класик и премиум године 2014. уведена је и трећа категорија, која важи само за ову сорту: супер премиум. Она и премиум могу да носе ознаку Вилањи фран. Да проведу најмање годину дана у бачви, а супер премиум и годину дана у боци. „Ако се овако настави, неће бити чудо ако чувена бордовска сорта ускоро постане мађарска фајта”, чуо сам недавно у Вилањиу.

Испричао сам ово да читаоци виде како се ради у озбиљним виноградарским земљама. О Ђурђићевом каберне франу „Недељни ручак” писао је 2009. године, као вину будућности у Срему, који је, како је говорио професор др Лаза Аврамов, још јужнији од Вилањија, тврдећи да Срем није богомдан само за беле винске сорте. 

Ђурђићево искуство то убедљиво потврђује ево већ 18 година. Ниједна каберне фран берба није оманула, а међу првима било је и неколико великих. Од 2017, каже ушло се у континуитет све бољег, без обзира на годину. У међувремену, захваљујући сарадњи и са младом генерацијом енолога и виноградара, овладало се са применом савремених технологија и у винограду и у подруму.

„Каберне фран је сорта која тражи све најбоље, од енолога до положаја. Ствара енолога, а он њега”.
Винарија „Ђурђић” има 12 хектара винограда, каберне фран је на 2,5 хектара. У светском виноградарству ова сорта убраја се у звезде које су у успону. Чувени „зачин” Бордоа, полако излази из сенке каберне совињона и мерлоа, с којима је до сада био у чувеним бордовским купажама. Винарија „Ђурђић” даје свој допринос све чешћој најави овог вина као „следећем великом црвеном”.