EMISIJA SIGNALI: Da li je region u raljama antisrpske histerije?

Kako se na to gleda "preko plota"? Da li su u pravu oni koji tvrde da svaki pozitivan signal iz Beograda, ili ka njemu, kod komšija izaziva antisrpsku histeriju? Zašto se čini da su vrata regiona stalno odškrinuta za antisrpske priče? Dokle će srpski intelektualci biti proglašavani za "persone non grata", samo zato sto ne ćute o zločinima u Jasenovcu, Jadovnu, crkvi u Glini, na Petrovačkoj cesti... Šta su Beogradu danas, Zagreb, Sarajevo i Podgorica? Da li će aktuelna politička dešavanja u regionu u periodu pred nama pojačati tenzije i retoriku?
O tome su u emisiji "Signali", na Radio-televiziji Vojvodine, govorili prof. dr Miloš Ković, istoričar, Bojan Panaotović, sociolog, Darko Zlojutro, novinar i publicista. Iz Podgorice se uključio predsednik Slobodne Crne Gore Vladislav Dajković.

Dajković se osvrnuo na činjenicu da je pre neki dan najmanja opština u Crnoj Gori, Zeta, usvojila deklaraciju kojom se traži otpriznavanja nezavisnosti takozvanog Kosova. Inicijativa je potekla od Demokratske narodne partije, a Doajković je, kao predsednik Slobodne Crne Gore, tu inicijativu podržao.

"Opština Zeta jeste zapravo, ne jedna od, nego najmlađa opština u Zeti i svakako najslobodnija opština u Crnoj Gori. I zaista sam srećan što se nakon 18 godina te teme vraćaju u javni prostor u Crnoj Gori. Znam da je to više neka vrsta simbolike, ali neka i građani Srbije znaju da nisu u Crnoj Gori baš svi zaboravili ko su, šta su, ko su im dedovi i šta smo pričali pre nekoliko godina ili pre nekoliko decenija", rekao je on.

Dajković kaže da ga je ta inicijativa obradovala, ohrabrila i da se nada da će se i u drugim opštinama nastaviti sličan trend.

"Mi ćemo svakako dati svoj doprinos da se to desi i u Nikšiću, Beranama, Pljevima, Bijelom Polju, Andrijevici, gde god živi srpski narod ili gde god smo, zašto ne reći, većina", kaže on i dodaje

Dajković kaže da je krajnji cilj da ta inicijativa stigne do parlamenta Crne Gore i da Crna Gora konačno skrene sa, kako kaže, katastrofalnog puta koji je vodi u ambis.

"Ja sam nedavno rekao jednu tešku reč, da je Crna Gora postala izdajnička zemlja, ali ne u smislu što je izdala Srbiju ili Republiku Srpsku ili čak Rusiju, kojoj smo uveli sankcije, nego zato što je izdala samu sebe. Ne zaboravite, crnogorsko priznanje takozvane kosovske nezavisnosti je veća sramota i bruka prema našim precima, prema kralju Nikoli, koji je 1912. godine oslobađao Metohiju. Tako da, jednako smo mi polagali, na neki način, prava na teritoriju Metohije, kao što je to polagala i Republika Srbija. I zbog toga sam ozlojeđen", ističe on.

Dajković kaže da vidi komentare zvanične podgorice na račun predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da u poslednja dva dana stižu neverovatne otrovne strelice od strane državnog vrha i brojnih drugih političkih aktera, koji opet u svemu i u svakom svom problemu za glavnog krivca lociraju predsednika Srbije i generalno srpski narod.

"I ja sam digao skromno glas i rekao stanite malo. Nije vam predsednik Vučić kriv zbog toga što ste vi 2006. godine otcepili Crnu Goru na pokradenom referendumu. Nisam to izmislio ja... postoji bela knjiga dokaza o nepočinstvima i krađama koje je tada sprovodio režim Mila Đukanovića, uz podršku brojnih regionalnih kriminalaca, poput Nasera Keljmendija, koji su međuvremenu javno govorili da su uložili milione evra u projekat nezavisne crnogorske države", navodi on.

Dajković podseća da u Crnoj Gori živi 33% Srba, po poslednjem popisu stanovništva, a da je većinski jezik u Crnoj Gori srpski jezik, kao i da  srpski jezik i dalje nije službeni jezik u Crnoj Gori. On dodaje daje priznanje takozvane kosovske nezavisnosti i dalje na snazi, iako je većina građana Crne Gore bila protiv toga, kao i da je Crna Gora danas članica NATO pakta, iako je NATO pakt ubijao decu '99. godine širom Crne Gore.

"Moram da budem brutalno iskren i da kažem da danas ne postoji jedinstvo unutar srpskog političkog korpusa. Ali ja ne mogu razumem one Srbe koji su ulaskom u te očigledno udobne fotelje zaboravili sve ono što su pričali godinama unazad. Pa, ta vladajuća većina, koju predvodi Milojko Spajić, je izlasala takozvanu rezoluciju o Srebrenici, po kojoj su svi Srbi širom sveta pripadnici genocidnog naroda, i ta rezolucija je izglasana u crnogorskom parlamentu uz pomoć nekih srpskih stranaka, i danas naša djeca u obrazovnom sistemu Crne Gore uče da su Srbi genocidni", ističe on.

Dajković kaže da su izbori u Crnoj Gori za godinu dana i da je siguran da će biti dramatični jer najavljuju da bi Crna Gora potencijalno mogla da uđe u Evropsku uniju do 2028. godine.

"Ja se nadam da će se Srbi okupiti pod jedan isti barjak i da ćemo, možda, ujedinjeno dati novog premijera koji će posle 100 godina biti Srbin. Ali, opet, to je više na ovim iskusnijim i starijim političarima, koji danas više pričaju o vrednostima Evropske unije i NATO pakta, nego što su pričali o Kosovu  kosovskom zavetu. A sećam se, nije bilo tako davno, kada su pričali 'dogodine u Prizrenu', a danas pričaju 'dogodine u Briselu'. Ja više ne prepoznajem te ljude", zaključuje on.

Prof. dr Miloš Ković kaže da su Beogradu danas Zagreb, Sarajevo i Podgorica veoma važni, pogotovo za one koji su rođeni u jugoslovenskoj državi, koji to i dalje doživljavaju kao jedan prostor, uz činjenicu da su se političke okolnosti u međuvremenu promenile na vrlo dramatičan način.

"Čini mi se da je to najvažnije pitanje našeg političkog života. Kada pogledate, u Hrvatskoj tiha asimilacija... prvo proterivanje, onda asimilacija. Federacija Bosne i Hercegovine, praktično podeljena zemlja, u kojoj te četiri opštine u kojima su Srbi ne žive baš na lak način... imate uništavanje grobalja i tako dalje. U Crnoj Gori asimilacija u Crnogorce, u Makedoniji asimilacija u Makedonca. Da ne govorim o Kosovu i Metohiji, koji su deo Republike Srbije. Vidimo da je to nešto što bi u ovom trenutku moglo da se nazove samo genocidom... smišljeno uništenje jedne populacije. Menjaju se samo sredstva i načini... aproprijacija kulturnog nasleđa i tako dalje. Dakle, zato kažem i zato mislim da je ovo tema najvažnija", ističe on.

Ković dodaje da je to pitanje golog opstanka srpskog naroda, ne samo u regionu, nego i na tlu Republike Srbije jer, kaže, nisu baš stvari jednostavne ni u Vojvodini.

"Mi se suočavamo sa nekom namerom da Srbi kao politički faktor nestanu ili čak da budu uništeni. Videli smo pre nekoliko godina šta se dogodilo u Hrvatskoj, šta se sada događa u Crnoj Gori. To su one pretnje, koje su bile u Crnoj Gori još u vreme Mila Đukanovića, da će Srbi iz Crne Gore na traktorima da napuste tu zemlju. Ja mislim da su stvari takve, kao istoričar, na osnovu činjenice da je srpski narod samo u 20. veku dva puta pretrpeo genocid i treći pokušaj 90-ih godina, kad se to i dogodilo sa Krajinom, ali Republika Srpska se odbranila. Dakle, kao narod sa takvim iskustvom, mislim da bi to trebalo da bude tema broj jedan", smatra on.

Ković kaže da, kada shvatimo da smo to pretrpeli, da to danas trpimo, na Kosovu i Metohiji, onda će možda da proradi u nama neka spremnost da razgovaramo, da neke međusobne sukobe malo utišavamo, da bismo preživeli, zbog budućnosti naše dece.

"Vidite, u Crnoj Gori stvari uopšte nisu jednostavne. Kako je rečeno, Srbi su tamo podeljeni. Dakle, imate jedan deo tog srpskog korpusa koji prati ovu liniju koja dolazi iz Beograda i koji kaže 'ovo više ovako ne može, Kosovo se mora otpriznati'. I imate ovaj deo srpskog korpusa koji ostaje u vlasti i koji kaže ako se povučemo odavde, ovo što smo do sada postigli, a nešto se postiglo, da ne bude kao sa Srbima na Kosovu", ističe on.

Ković kaže i da se percepcija predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića takođe razlikuje, te da jedan deo Srba ne zaboravlja blisku saradnju sa Milom Đukanovićem, aferu državni udar, neprijateljstvo sa mitropolitom Amfilohijem, koji naročito posle upokojenja ima jedan poseban status u svesti Srba u Crnoj Gori.

"Kada pominjem predsednika republike, ne valja sada Aleksandar Vučić, nije valjao ni Boris Tadić, koji je bio poreklom sa tih prostora. Nije valjao pre njega ni Vojislav Koštunica, nije valjao ni Slobodan Milošević. Svi su bili napadani u Podgorici. Onda čovek kaže, pa dobro, onda možda zaista tamo ima neki problem sa nekom specifičnom gordošću, sujetom, u kojoj Crnog Gora ne želi da prizna da je Srbija je ipak malo veća, da Srbija ipak ima neke malo veće resurse, da bi odluke trebalo da se donose bar u nekom dogovoru, bez suviše teških reči", zaključuje on.

Bojan Panaotović smatra da inicijativa o otpriznavanju Kosova nema šanse da bude usvojena u u crnogorskom parlamentu, zato što treba da imate većinu poslanika u skupštini Crne Gore, što je 41 poslanik, a da Srbi trenutno imaju 20-ak poslanika.

"Postoje Srbi u Spajićevom pokretu 'Evropa. Sad' i u Milatovićevoj opciji, ali oni idu za tim evropskim mejnstrimom i ne bi sebi dopustili takav korak, ma kako da privatno razmišljaju. Tako da za to ne postoji šansa, odnosno postoji šansa ukoliko bi većina građana glasala za partije koje su maločas pominjane najpre za Kneževićevu, Dajkovićevu, pa i za partiju Andrije Mandića, ali oni imaju 20-ak poslanika", kaže on.

Panaotović kaže da se procenjuje kako bi, kada bi u ovom trenutku srpski blok izašao jedinstveno na izbore, da bi mogao da da premijera u Crnoj Gori, ali da ostaje otvoreno pitanje da li će se dogovoriti Mandić i Knežević i kakav će biti koncepcija, ali i čak i da se to desi, ne mogu sami da formiraju vlast jer bi im bili potrebni pokret "Evropa. Sad" i Bečićeve demokrate, koji ne bi glasali za otpriznanje Kosova.

"Sećate se kad su pitali Branimira Štulića hoće li održati neki koncert u ovim zemljama bivše Jugoslavije? Kaže, ne sviram na okupiranim teritorijama. Tu je ključ odgovora na sva naša pitanja. Ovo su okupirane teritorije i tu nema slobodnog mišljenja. Kako ćete drugačije objasniti da Duško Marković, nekadašnji premijer Crne Gore, kaže da su priznali Kosovo uprkos volji građana Crne Gore, njih 85%. Dakle, čovek kaže mi smo imali viziju", podseća on.

Panaotović dodaje i da postoji izjava Duška Markovića kada kaže da građani Crne Gore nisu većinski bili za ulazak u NATO pakt, niti da Crna Gora ima strateški značaj, osim luke Bar, ali da su, uprkos volji građana, bez referenduma, doneli odluku da uđu u NATO.

"Nije sporna crnogorska nezavisnost, ni crnogorska državnost. Sporan antisrpski konstrukt države. Tu je problem,  da vi hoćete da kažete da su vam Zagreb i Sarajevo bliži od Beograda, da hoćete da kažete da su vam Srbi arhineprijatelji, da su oni činili genocid prema vama, da povlačite odluke podgoričke skupštine. Tu je problem, tu je suština", kaže on.

Panaotović podseća da Podgorica godinama spočitava Beogradu šta događa sa Svetozarom Marovićem, kome su kako kaže, dopustili da pobegne u Srbiju.

Ako ste vi pravna i ozbiljna država, kako je vama Svetozar Marović pobegao? I sad, gle povike, držite lopova na Beograd, a istovremeno ste vi priznali Kosovo. Zamislite da neko danas prizna Boku Kotorsku kao posebnu državu. Dakle, to bi bilo kao da ste vi meni oteli četvrtinu stana od 80 kvadrata, a ja vama na parkingu ogrebao auto i onda stalno kaže, a kad ćeš mi ono auto koji si mi ogrebao nadoknaditi. A ovo što što je četvrt stana okupirano, zauzeto, to nema nikakve veze. Dakle, neće niko tamo da kaže da, ne da se Srbija ne meša u unutrašnja pitanja u Crnoj Gori, nego je obrnuto. Vi ste se parekselans umešali priznanjem Kosova i što je najgore uprkos volji vaših građana", zaključuje on.

Darko Zlojutro kaže da ne možemo pričati o nekoj istoriji i tradiciji Crne Gore, kada imamo situaciju da će na godišnjicu nezavisnosti glavni nastup biti koncert Rikija Martina.

"Kada neko pita zašto i šta je Beograd Podgorici i obrnuto, u ovom momentu, i dok je vjeki vjekova, Podgorica za Beograd će biti isto što i Banjaluka, bratski grad, bratska država, jedan narod. Ovo što se dogodilo u Zeti je više nego korisno. Znate, moraju neke male stvari da pokrenu lavinu. Moraju da se dogode, pa makar i u toj jednoj opštini. Da se priča o tome, da se probija, da se gura. Jer ako mi nonstop budemo pasivni, doći ćemo do potpune asimilacije i iscrbljenja... ono što je pričao profesor Ković, da danas u Hrvatskoj imate, znate i sami, koliko generacija nije ni znalo da Košare postoje", naglašava on.

Zlojutro podseća da je srpski korpus u Crnoj Gori doveo do promene vlasti Mila Đukanović i razlašćivanju i da su se onda svi ponadali da će tadašnji premijer Zdravko Krivokapić doneti nešto bolje za srpski narod.

"I šta su onda Srbi u Crnoj Gori? Oni su pojeli šargarepu onu koju je im ponudio Brisel, u smislu ekspertke vlade. Naseli smo na tu priču. Ponovo su Srbi razjedinjeni i ponovo kada su Srbi razjedinjeni se radi ovo što se radi i zato ja gledam ovo kao primer da ako se Srbi zaista udruže, ako zaista krenu da se bave nekim problemom, nekom temom, da će oni to moći da izguraju. Da li za 10 godina, da li za 15 godina, da li kad se okolnosti promene, ali moramo o tome da pričamo", smatra on.

Zlojutro kaže da ne može da da shvati Srbina koji će reći "Kosovo je nezavisno i to je tačka".

"Ne, nije. Nije i ni nikada neće biti. Znači, uvek moramo da pričamo 'Kosovo je Srbija, Kosovo je deo Srbije'. Odlazimo, dogodine u Prizrenu. Dogodine u Prizrenu. Ako ne može danas, može dogodine", ističe on.

Zlojutro smatra da je pozitivna ključna poruka na kraju obraćanja predsednika Vučića, da poštujemo i poštovaćemo Crnu Goru i njene građane.

"Napustili ste našu zajedničku porodicu i vašu odluku poštujemo. Jedino što vas molimo je da po pitanju srpskog jezika, srpskih nacionalnih obeležja, pokažete poštovanje prema trećini svog stanovništva, makar onoliko koliko pokazujete prema pripadnicima i političkim predstavnicima onih naroda koji su vam postali pridružena braća i pomagači na evropskom putu. Samo to i ništa više. I završio je sa 'neka živi prijateljstvo između Srbije i Crne Gore'", ističe on.

rtv.rs