ЕМИСИЈА СИГНАЛИ: Да ли је регион у раљама антисрпске хистерије?

Како се на то гледа "преко плота"? Да ли су у праву они који тврде да сваки позитиван сигнал из Београда, или ка њему, код комшија изазива антисрпску хистерију? Зашто се чини да су врата региона стално одшкринута за антисрпске приче? Докле ће српски интелектуалци бити проглашавани за "персоне нон грата", само зато сто не ћуте о злочинима у Јасеновцу, Јадовну, цркви у Глини, на Петровачкој цести... Шта су Београду данас, Загреб, Сарајево и Подгорица? Да ли ће актуелна политичка дешавања у региону у периоду пред нама појачати тензије и реторику?
О томе су у емисији "Сигнали", на Радио-телевизији Војводине, говорили проф. др Милош Ковић, историчар, Бојан Панаотовић, социолог, Дарко Злојутро, новинар и публициста. Из Подгорице се укључио председник Слободне Црне Горе Владислав Дајковић.

Дајковић се осврнуо на чињеницу да је пре неки дан најмања општина у Црној Гори, Зета, усвојила декларацију којом се тражи отпризнавања независности такозваног Косова. Иницијатива је потекла од Демократске народне партије, а Доајковић је, као председник Слободне Црне Горе, ту иницијативу подржао.

"Општина Зета јесте заправо, не једна од, него најмлађа општина у Зети и свакако најслободнија општина у Црној Гори. И заиста сам срећан што се након 18 година те теме враћају у јавни простор у Црној Гори. Знам да је то више нека врста симболике, али нека и грађани Србије знају да нису у Црној Гори баш сви заборавили ко су, шта су, ко су им дедови и шта смо причали пре неколико година или пре неколико деценија", рекао је он.

Дајковић каже да га је та иницијатива обрадовала, охрабрила и да се нада да ће се и у другим општинама наставити сличан тренд.

"Ми ћемо свакако дати свој допринос да се то деси и у Никшићу, Беранама, Пљевима, Бијелом Пољу, Андријевици, где год живи српски народ или где год смо, зашто не рећи, већина", каже он и додаје

Дајковић каже да је крајњи циљ да та иницијатива стигне до парламента Црне Горе и да Црна Гора коначно скрене са, како каже, катастрофалног пута који је води у амбис.

"Ја сам недавно рекао једну тешку реч, да је Црна Гора постала издајничка земља, али не у смислу што је издала Србију или Републику Српску или чак Русију, којој смо увели санкције, него зато што је издала саму себе. Не заборавите, црногорско признање такозване косовске независности је већа срамота и брука према нашим прецима, према краљу Николи, који је 1912. године ослобађао Метохију. Тако да, једнако смо ми полагали, на неки начин, права на територију Метохије, као што је то полагала и Република Србија. И због тога сам озлојеђен", истиче он.

Дајковић каже да види коментаре званичне подгорице на рачун председника Србије Александра Вучића, да у последња два дана стижу невероватне отровне стрелице од стране државног врха и бројних других политичких актера, који опет у свему и у сваком свом проблему за главног кривца лоцирају председника Србије и генерално српски народ.

"И ја сам дигао скромно глас и рекао станите мало. Није вам председник Вучић крив због тога што сте ви 2006. године отцепили Црну Гору на покраденом референдуму. Нисам то измислио ја... постоји бела књига доказа о непочинствима и крађама које је тада спроводио режим Мила Ђукановића, уз подршку бројних регионалних криминалаца, попут Насера Кељмендија, који су међувремену јавно говорили да су уложили милионе евра у пројекат независне црногорске државе", наводи он.

Дајковић подсећа да у Црној Гори живи 33% Срба, по последњем попису становништва, а да је већински језик у Црној Гори српски језик, као и да  српски језик и даље није службени језик у Црној Гори. Он додаје даје признање такозване косовске независности и даље на снази, иако је већина грађана Црне Горе била против тога, као и да је Црна Гора данас чланица НАТО пакта, иако је НАТО пакт убијао децу '99. године широм Црне Горе.

"Морам да будем брутално искрен и да кажем да данас не постоји јединство унутар српског политичког корпуса. Али ја не могу разумем оне Србе који су уласком у те очигледно удобне фотеље заборавили све оно што су причали годинама уназад. Па, та владајућа већина, коју предводи Милојко Спајић, је изласала такозвану резолуцију о Сребреници, по којој су сви Срби широм света припадници геноцидног народа, и та резолуција је изгласана у црногорском парламенту уз помоћ неких српских странака, и данас наша дјеца у образовном систему Црне Горе уче да су Срби геноцидни", истиче он.

Дајковић каже да су избори у Црној Гори за годину дана и да је сигуран да ће бити драматични јер најављују да би Црна Гора потенцијално могла да уђе у Европску унију до 2028. године.

"Ја се надам да ће се Срби окупити под један исти барјак и да ћемо, можда, уједињено дати новог премијера који ће после 100 година бити Србин. Али, опет, то је више на овим искуснијим и старијим политичарима, који данас више причају о вредностима Европске уније и НАТО пакта, него што су причали о Косову  косовском завету. А сећам се, није било тако давно, када су причали 'догодине у Призрену', а данас причају 'догодине у Бриселу'. Ја више не препознајем те људе", закључује он.

Проф. др Милош Ковић каже да су Београду данас Загреб, Сарајево и Подгорица веома важни, поготово за оне који су рођени у југословенској држави, који то и даље доживљавају као један простор, уз чињеницу да су се политичке околности у међувремену промениле на врло драматичан начин.

"Чини ми се да је то најважније питање нашег политичког живота. Када погледате, у Хрватској тиха асимилација... прво протеривање, онда асимилација. Федерација Босне и Херцеговине, практично подељена земља, у којој те четири општине у којима су Срби не живе баш на лак начин... имате уништавање гробаља и тако даље. У Црној Гори асимилација у Црногорце, у Македонији асимилација у Македонца. Да не говорим о Косову и Метохији, који су део Републике Србије. Видимо да је то нешто што би у овом тренутку могло да се назове само геноцидом... смишљено уништење једне популације. Мењају се само средства и начини... апропријација културног наслеђа и тако даље. Дакле, зато кажем и зато мислим да је ово тема најважнија", истиче он.

Ковић додаје да је то питање голог опстанка српског народа, не само у региону, него и на тлу Републике Србије јер, каже, нису баш ствари једноставне ни у Војводини.

"Ми се суочавамо са неком намером да Срби као политички фактор нестану или чак да буду уништени. Видели смо пре неколико година шта се догодило у Хрватској, шта се сада догађа у Црној Гори. То су оне претње, које су биле у Црној Гори још у време Мила Ђукановића, да ће Срби из Црне Горе на тракторима да напусте ту земљу. Ја мислим да су ствари такве, као историчар, на основу чињенице да је српски народ само у 20. веку два пута претрпео геноцид и трећи покушај 90-их година, кад се то и догодило са Крајином, али Република Српска се одбранила. Дакле, као народ са таквим искуством, мислим да би то требало да буде тема број један", сматра он.

Ковић каже да, када схватимо да смо то претрпели, да то данас трпимо, на Косову и Метохији, онда ће можда да проради у нама нека спремност да разговарамо, да неке међусобне сукобе мало утишавамо, да бисмо преживели, због будућности наше деце.

"Видите, у Црној Гори ствари уопште нису једноставне. Како је речено, Срби су тамо подељени. Дакле, имате један део тог српског корпуса који прати ову линију која долази из Београда и који каже 'ово више овако не може, Косово се мора отпризнати'. И имате овај део српског корпуса који остаје у власти и који каже ако се повучемо одавде, ово што смо до сада постигли, а нешто се постигло, да не буде као са Србима на Косову", истиче он.

Ковић каже и да се перцепција председника Републике Србије Александра Вучића такође разликује, те да један део Срба не заборавља блиску сарадњу са Милом Ђукановићем, аферу државни удар, непријатељство са митрополитом Амфилохијем, који нарочито после упокојења има један посебан статус у свести Срба у Црној Гори.

"Када помињем председника републике, не ваља сада Александар Вучић, није ваљао ни Борис Тадић, који је био пореклом са тих простора. Није ваљао пре њега ни Војислав Коштуница, није ваљао ни Слободан Милошевић. Сви су били нападани у Подгорици. Онда човек каже, па добро, онда можда заиста тамо има неки проблем са неком специфичном гордошћу, сујетом, у којој Црног Гора не жели да призна да је Србија је ипак мало већа, да Србија ипак има неке мало веће ресурсе, да би одлуке требало да се доносе бар у неком договору, без сувише тешких речи", закључује он.

Бојан Панаотовић сматра да иницијатива о отпризнавању Косова нема шансе да буде усвојена у у црногорском парламенту, зато што треба да имате већину посланика у скупштини Црне Горе, што је 41 посланик, а да Срби тренутно имају 20-ак посланика.

"Постоје Срби у Спајићевом покрету 'Европа. Сад' и у Милатовићевој опцији, али они иду за тим европским мејнстримом и не би себи допустили такав корак, ма како да приватно размишљају. Тако да за то не постоји шанса, односно постоји шанса уколико би већина грађана гласала за партије које су малочас помињане најпре за Кнежевићеву, Дајковићеву, па и за партију Андрије Мандића, али они имају 20-ак посланика", каже он.

Панаотовић каже да се процењује како би, када би у овом тренутку српски блок изашао јединствено на изборе, да би могао да да премијера у Црној Гори, али да остаје отворено питање да ли ће се договорити Мандић и Кнежевић и какав ће бити концепција, али и чак и да се то деси, не могу сами да формирају власт јер би им били потребни покрет "Европа. Сад" и Бечићеве демократе, који не би гласали за отпризнање Косова.

"Сећате се кад су питали Бранимира Штулића хоће ли одржати неки концерт у овим земљама бивше Југославије? Каже, не свирам на окупираним територијама. Ту је кључ одговора на сва наша питања. Ово су окупиране територије и ту нема слободног мишљења. Како ћете другачије објаснити да Душко Марковић, некадашњи премијер Црне Горе, каже да су признали Косово упркос вољи грађана Црне Горе, њих 85%. Дакле, човек каже ми смо имали визију", подсећа он.

Панаотовић додаје и да постоји изјава Душка Марковића када каже да грађани Црне Горе нису већински били за улазак у НАТО пакт, нити да Црна Гора има стратешки значај, осим луке Бар, али да су, упркос вољи грађана, без референдума, донели одлуку да уђу у НАТО.

"Није спорна црногорска независност, ни црногорска државност. Споран антисрпски конструкт државе. Ту је проблем,  да ви хоћете да кажете да су вам Загреб и Сарајево ближи од Београда, да хоћете да кажете да су вам Срби архинепријатељи, да су они чинили геноцид према вама, да повлачите одлуке подгоричке скупштине. Ту је проблем, ту је суштина", каже он.

Панаотовић подсећа да Подгорица годинама спочитава Београду шта догађа са Светозаром Маровићем, коме су како каже, допустили да побегне у Србију.

Ако сте ви правна и озбиљна држава, како је вама Светозар Маровић побегао? И сад, гле повике, држите лопова на Београд, а истовремено сте ви признали Косово. Замислите да неко данас призна Боку Которску као посебну државу. Дакле, то би било као да сте ви мени отели четвртину стана од 80 квадрата, а ја вама на паркингу огребао ауто и онда стално каже, а кад ћеш ми оно ауто који си ми огребао надокнадити. А ово што што је четврт стана окупирано, заузето, то нема никакве везе. Дакле, неће нико тамо да каже да, не да се Србија не меша у унутрашња питања у Црној Гори, него је обрнуто. Ви сте се парекселанс умешали признањем Косова и што је најгоре упркос вољи ваших грађана", закључује он.

Дарко Злојутро каже да не можемо причати о некој историји и традицији Црне Горе, када имамо ситуацију да ће на годишњицу независности главни наступ бити концерт Рикија Мартина.

"Када неко пита зашто и шта је Београд Подгорици и обрнуто, у овом моменту, и док је вјеки вјекова, Подгорица за Београд ће бити исто што и Бањалука, братски град, братска држава, један народ. Ово што се догодило у Зети је више него корисно. Знате, морају неке мале ствари да покрену лавину. Морају да се догоде, па макар и у тој једној општини. Да се прича о томе, да се пробија, да се гура. Јер ако ми нонстоп будемо пасивни, доћи ћемо до потпуне асимилације и исцрбљења... оно што је причао професор Ковић, да данас у Хрватској имате, знате и сами, колико генерација није ни знало да Кошаре постоје", наглашава он.

Злојутро подсећа да је српски корпус у Црној Гори довео до промене власти Мила Ђукановић и разлашћивању и да су се онда сви понадали да ће тадашњи премијер Здравко Кривокапић донети нешто боље за српски народ.

"И шта су онда Срби у Црној Гори? Они су појели шаргарепу ону коју је им понудио Брисел, у смислу експертке владе. Насели смо на ту причу. Поново су Срби разједињени и поново када су Срби разједињени се ради ово што се ради и зато ја гледам ово као пример да ако се Срби заиста удруже, ако заиста крену да се баве неким проблемом, неком темом, да ће они то моћи да изгурају. Да ли за 10 година, да ли за 15 година, да ли кад се околности промене, али морамо о томе да причамо", сматра он.

Злојутро каже да не може да да схвати Србина који ће рећи "Косово је независно и то је тачка".

"Не, није. Није и ни никада неће бити. Значи, увек морамо да причамо 'Косово је Србија, Косово је део Србије'. Одлазимо, догодине у Призрену. Догодине у Призрену. Ако не може данас, може догодине", истиче он.

Злојутро сматра да је позитивна кључна порука на крају обраћања председника Вучића, да поштујемо и поштоваћемо Црну Гору и њене грађане.

"Напустили сте нашу заједничку породицу и вашу одлуку поштујемо. Једино што вас молимо је да по питању српског језика, српских националних обележја, покажете поштовање према трећини свог становништва, макар онолико колико показујете према припадницима и политичким представницима оних народа који су вам постали придружена браћа и помагачи на европском путу. Само то и ништа више. И завршио је са 'нека живи пријатељство између Србије и Црне Горе'", истиче он.

rtv.rs