NAJJAČI DOKAZ DO SADA? Curiosity na Marsu otkrio organske molekule BILO JE ŽIVOTA NA CRVENOJ PLANETI
Rover Curiosity otkrio je na Marsu stenu koja sadrži „najraznovrsniju zbirku“ gradivnih elemenata života do sada viđenu na Crvenoj planeti, uključujući sedam molekula koji nikada ranije nisu tamo pronađeni, potvrđuju nova istraživanja.
Još 2020. godine Curiosity je otkrio ovu stenu i izvršio bušenje, a sada je potvrđeno da sadrži organske molekule s ugljenikom, ključnim elementom za život. Iako naučnici još ne mogu sa sigurnošću da utvrde da li su molekuli nastali biološkim ili geološkim procesima, rezultati dodatno jačaju teoriju da je drevni Mars bio pogodan za život.
Kako su naveli u NASA Jet Propulsion Laboratory, koji upravlja misijom, „otkriće ponovo potvrđuje da je drevni Mars imao pravu hemiju za podršku životu”. Dodaje se da su ovi molekuli deo sve dužeg spiska jedinjenja koja mogu da opstanu u stenama milijardama godina, uprkos zračenju koje ih vremenom razgrađuje.
Nova analiza, objavljena 21. aprila u časopisu Nature Communications, pokazuje da uzorak sadrži 21 molekul s ugljenikom, uključujući sedam potpuno novih za Mars. Među njima su azotni heterocikli (preteče RNK i DNK) i benzotiofen, za koji se pretpostavlja da je mogao da doprinese nastanku hemije pogodne za život na planetama Sunčevog sistema, verovatno putem meteorita.
SAM rukom mrvi stene
Sva ova otkrića napravljena su uz pomoć instrumenta SAM (Sample Analysis at Mars). Rover najpre buši stenu robotskom rukom, zatim je pretvara u prah koji ulazi u instrument, gde se zagreva u peći na visokim temperaturama kako bi se analizirao sastav gasova. SAM poseduje i posude sa rastvaračima za takozvanu mokru hemiju. Uzorak „Meri Ening 3“ bio je prvi koji je analiziran pomoću supstance tetrametilamonijum-hidroksida (TMAH), jer je ocenjen kao izuzetno vredan.
Rezultati su potvrđeni na Zemlji analizom Murchison meteorite, starog oko četiri milijarde godina, koji takođe sadrži organske molekule. Ispostavilo se da TMAH može da razloži složenije molekule na one koji su pronađeni na Marsu, uključujući benzotiofen, što ukazuje da su marsovski molekuli možda nastali raspadom još složenijih jedinjenja povezanih sa životom.
Istraživači navode da je ovo područje Marsa u dalekoj prošlosti više puta bilo ispunjeno vodom, a zatim presušivalo, što je dovelo do stvaranja glina - minerala koji su izuzetno dobri u očuvanju organskih jedinjenja. Podsetimo, prošle godine Curiosity je otkrio i do sada najveće organske molekule na Marsu - dugolančane ugljovodonike kao što su dekan, undekan i dodekan.
Rover Curiosity, koji se na Marsu nalazi od 2012. godine, nedavno je iskoristio i poslednju količinu ovog reagensa za analizu struktura nastalih delovanjem drevnih podzemnih voda. Rezultati tog istraživanja biće objavljeni u narednoj studiji.
I. Radoičić