НАЈЈАЧИ ДОКАЗ ДО САДА? Curiosity на Марсу открио органске молекуле БИЛО ЈЕ ЖИВОТА НА ЦРВЕНОЈ ПЛАНЕТИ
Ровер Curiosity открио је на Марсу стену која садржи „најразноврснију збирку“ градивних елемената живота до сада виђену на Црвеној планети, укључујући седам молекула који никада раније нису тамо пронађени, потврђују нова истраживања.
Још 2020. године Curiosity је открио ову стену и извршио бушење, а сада је потврђено да садржи органске молекуле с угљеником, кључним елементом за живот. Иако научници још не могу са сигурношћу да утврде да ли су молекули настали биолошким или геолошким процесима, резултати додатно јачају теорију да је древни Марс био погодан за живот.
Како су навели у NASA Jet Propulsion Laboratory, који управља мисијом, „откриће поново потврђује да је древни Марс имао праву хемију за подршку животу”. Додаје се да су ови молекули део све дужег списка једињења која могу да опстану у стенама милијардама година, упркос зрачењу које их временом разграђује.
Нова анализа, објављена 21. априла у часопису Nature Communications, показује да узорак садржи 21 молекул с угљеником, укључујући седам потпуно нових за Марс. Међу њима су азотни хетероцикли (претече РНК и ДНК) и бензотиофен, за који се претпоставља да је могао да допринесе настанку хемије погодне за живот на планетама Сунчевог система, вероватно путем метеорита.
САМ руком мрви стене
Сва ова открића направљена су уз помоћ инструмента САМ (Sample Analysis at Mars). Ровер најпре буши стену роботском руком, затим је претвара у прах који улази у инструмент, где се загрева у пећи на високим температурама како би се анализирао састав гасова. SAM поседује и посуде са растварачима за такозвану мокру хемију. Узорак „Мери Енинг 3“ био је први који је анализиран помоћу супстанце тетраметиламонијум-хидроксида (TMAH), јер је оцењен као изузетно вредан.
Резултати су потврђени на Земљи анализом Murchison meteorite, старог око четири милијарде година, који такође садржи органске молекуле. Испоставило се да TMAH може да разложи сложеније молекуле на оне који су пронађени на Марсу, укључујући бензотиофен, што указује да су марсовски молекули можда настали распадом још сложенијих једињења повезаних са животом.
Истраживачи наводе да је ово подручје Марса у далекој прошлости више пута било испуњено водом, а затим пресушивало, што је довело до стварања глина - минерала који су изузетно добри у очувању органских једињења. Подсетимо, прошле године Curiosity је открио и до сада највеће органске молекуле на Марсу - дуголанчане угљоводонике као што су декан, ундекан и додекан.
Ровер Curiosity, који се на Марсу налази од 2012. године, недавно је искористио и последњу количину овог реагенса за анализу структура насталих деловањем древних подземних вода. Резултати тог истраживања биће објављени у наредној студији.
И. Радоичић