FUDBALERI ISPUNILI SVA TRI PROJEKTOVANA CILJA U SEZONI: Penali kao usud novosadskog tima

Plasmanom u finale nacionalnog Kupa odbranila je poziciju stečenu u prethodne dve sezone. Konačno, bez obzira na rezultate poslednjeg prvenstvenog kola i utakmicu sa Novim Pazarom, posle 17 godina razdvojila je „večite rivale“ u vrhu piramide srpske fudbalske elite. Samo minut ili dva delilo je Vošinu generaciju od linije preko koje se u istoriju stiže – osvajanjem jednog od trofeja.

Uz tri postignuta cilja, koji se rezultatima na terenu mere, imponuje i spremnost kolektiva da, kada je najteže, odgovori merom dostojnom dresa koji nose i tradicije koju neguju. Primer tome jeste gostovanje kod OFK Beograda. Uprkos teškom nasleđu gubitkom „već osvojenog“ trofeja, ekipa se podigla i na volšeban način odgovorila izazovu, prenebregavši i neiskorišćene penale, koji su postali jedinstven usud tima u pola belom, pola crvenom.

– Kao što vidite, samo smo jednu izmenu imali u odnosu na finale Kupa pre četiri dana – podsetio je na sled dešavanja u smiraj sezone Vošin strateg Miroslav Tanjga. – Samo je Tanjga uskočio umesto povređenog Crnomarkovića. U pripremi gostovanja igračima sam rekao: „Momci, kada je o ovakvim utakmicama reč, onda nema umora.“ Nama je ova utakmica ispala kao utakmica sezone. Posle one najbitnije u finalu Kupa, ovo je bila druga najbitnija. Dakle, rekao sam da za umor neću da čujem. Bilo je dosta poteškoća. Promašili smo dva penala u nizu. Posle takvih promašaja nije lako podići ekipu, pogotovo na ovom velikom terenu, dosta teškom za trčanje. Uspeli smo da izvučemo maksimum iz svakog pojedinca u timu i na tome čestitam našim igračima.

Statistički podaci svedoče o zavidnim rezultatima Vojvodine, krunisanim plasmanom u kvalifikacije za Ligu Evrope, drugom po rangu kontinentalnom takmičenju. Tom zbiru dodajmo i činjenicu da je Vojvodina u Tanjgi dobila trenera koji je sportski sektor približio rezultatima kluba u svim segmentima njegovog delovanja – od kadrovskog i finansijskog do organizacionog. Ne samo da je Tanjga tek četvrti trener u 21. veku koji je na poziciji šefa stručnog štaba u jednom mandatu ostao duže od jedne godine (Milovan Rajevac, Zoran Milinković, Nenad Lalatović), nego sa stažom od bezmalo 15 meseci ima najduži mandat do sada.

S obzirom na raspoloženje među članovima Uprave kluba, sve su prilike da će tim predvoditi i u evropskim kvalifikacijama. Put do pobede u susretu sa OFK Beogradom pravi je indikator trenerovog rukopisa u sticanju samopouzdanja i ispoljavanju karaktera tima i svakog pojedinca u njemu.

– Posle izgubljenog finala Kupa, na način kako smo ga izgubili, gostovali smo kod ekipe neopterećene rezultatom, a takve ekipe su najopasnije. Krenuli smo odlično, da bismo potom od dve prilike sa penala promašili obe. Tu je ekipa pala, a protivnička se podigla. U pauzi smo definisali način kako da utakmicu privedemo kraju. Uspeli smo u tome, mada nismo odigrali na nekom visokom nivou, što nije ni bilo za očekivati. Po meni, ovo je istorijska sezona za nas, posle svih nedaća koje smo imali u prošloj i u ovoj sezoni. Šta bih još mogao da dodam? Mogu jedino da čestitam svima u klubu, igračima posebno. Preostaje nam da se pripremimo za Evropu. Mislim da smo Evropu i zaslužili.

A do Evrope preostala je još utakmica bez rezultatskog značaja, sa Novim Pazarom na „Karađorđu“ u poslednjem kolu. Motiv da pred svojim navijačima završe sezonu u skladu sa visokom ocenom za ukupni učinak na dva takmičarska fronta, moguće je prepoznati u podatku da je novopazarski kolektiv jedini tim u Ligi kome Vojvodina u dva meča nije dala gol i koji je Novosađane pobedio i kod kuće (1:0) i u Novom Sadu (3:0).