ФУДБАЛЕРИ ИСПУНИЛИ СВА ТРИ ПРОЈЕКТОВАНА ЦИЉА У СЕЗОНИ: Пенали као усуд новосадског тима

Пласманом у финале националног Купа одбранила је позицију стечену у претходне две сезоне. Коначно, без обзира на резултате последњег првенственог кола и утакмицу са Новим Пазаром, после 17 година раздвојила је „вечите ривале“ у врху пирамиде српске фудбалске елите. Само минут или два делило је Вошину генерацију од линије преко које се у историју стиже – освајањем једног од трофеја.

Уз три постигнута циља, који се резултатима на терену мере, импонује и спремност колектива да, када је најтеже, одговори мером достојном дреса који носе и традиције коју негују. Пример томе јесте гостовање код ОФК Београда. Упркос тешком наслеђу губитком „већ освојеног“ трофеја, екипа се подигла и на волшебан начин одговорила изазову, пренебрегавши и неискоришћене пенале, који су постали јединствен усуд тима у пола белом, пола црвеном.

– Као што видите, само смо једну измену имали у односу на финале Купа пре четири дана – подсетио је на след дешавања у смирај сезоне Вошин стратег Мирослав Тањга. – Само је Тањга ускочио уместо повређеног Црномарковића. У припреми гостовања играчима сам рекао: „Момци, када је о оваквим утакмицама реч, онда нема умора.“ Нама је ова утакмица испала као утакмица сезоне. После оне најбитније у финалу Купа, ово је била друга најбитнија. Дакле, рекао сам да за умор нећу да чујем. Било је доста потешкоћа. Промашили смо два пенала у низу. После таквих промашаја није лако подићи екипу, поготово на овом великом терену, доста тешком за трчање. Успели смо да извучемо максимум из сваког појединца у тиму и на томе честитам нашим играчима.

Статистички подаци сведоче о завидним резултатима Војводине, крунисаним пласманом у квалификације за Лигу Европе, другом по рангу континенталном такмичењу. Том збиру додајмо и чињеницу да је Војводина у Тањги добила тренера који је спортски сектор приближио резултатима клуба у свим сегментима његовог деловања – од кадровског и финансијског до организационог. Не само да је Тањга тек четврти тренер у 21. веку који је на позицији шефа стручног штаба у једном мандату остао дуже од једне године (Милован Рајевац, Зоран Милинковић, Ненад Лалатовић), него са стажом од безмало 15 месеци има најдужи мандат до сада.

С обзиром на расположење међу члановима Управе клуба, све су прилике да ће тим предводити и у европским квалификацијама. Пут до победе у сусрету са ОФК Београдом прави је индикатор тренеровог рукописа у стицању самопоуздања и испољавању карактера тима и сваког појединца у њему.

– После изгубљеног финала Купа, на начин како смо га изгубили, гостовали смо код екипе неоптерећене резултатом, а такве екипе су најопасније. Кренули смо одлично, да бисмо потом од две прилике са пенала промашили обе. Ту је екипа пала, а противничка се подигла. У паузи смо дефинисали начин како да утакмицу приведемо крају. Успели смо у томе, мада нисмо одиграли на неком високом нивоу, што није ни било за очекивати. По мени, ово је историјска сезона за нас, после свих недаћа које смо имали у прошлој и у овој сезони. Шта бих још могао да додам? Могу једино да честитам свима у клубу, играчима посебно. Преостаје нам да се припремимо за Европу. Мислим да смо Европу и заслужили.

А до Европе преостала је још утакмица без резултатског значаја, са Новим Пазаром на „Карађорђу“ у последњем колу. Мотив да пред својим навијачима заврше сезону у складу са високом оценом за укупни учинак на два такмичарска фронта, могуће је препознати у податку да је новопазарски колектив једини тим у Лиги коме Војводина у два меча није дала гол и који је Новосађане победио и код куће (1:0) и у Новом Саду (3:0).