U DIGITALNOM SVETU OPIPLJIVA IMOVINA SVE TRAŽENIJA Kripto je valuta za bogaćenje, a zlato za sigurnost
Nakon martovskog povlačenja kapitala, kada su investitori prodavali zlato kako bi realizovali profit i obezbedili likvidnost, tržište je već u aprilu pokazalo potpuno drugačiji pravac.
Prema podacima Svetskog saveta za zlato, globalni ETF investicioni fondovi vezani za zlato u aprilu 2026. godine zabeležili su neto prilive od oko 6,6 milijardi dolara, dok su rezerve povećane za 87,3 tone – što je najveći mesečni priliv još od kraja 2024. godine. Posebno je značajno to što se novac vraća u zlato i u uslovima kada se cena unce kreće iznad 4.500 do 4.700 dolara, što pokazuje da investitori visoke cene više ne doživljavaju kao kratkotrajni maksimum, već kao novu tržišnu realnost.
Zašto se veliki investitori okreću „opipljivim vrednostima”? Da li običan svet treba da se zabrine?
– U periodima visoke inflacije, geopolitičkih tenzija, rasta javnog duga i nesigurnosti na tržištima, investitori traže imovinu koja nije samo broj na ekranu i koja ne zavisi od obećanja treće strane – kaže Georgi Hristov, direktor „Tavex zlato&srebro”. – Zlato tu ima posebnu ulogu. Akcija zavisi od poslovanja kompanije, obveznica od sposobnosti dužnika da plati, depozit od bankarskog sistema, a fizičko zlato je imovina sama po sebi. Upravo zato se zlato vekovima posmatra kao sigurno utočište.
To ne znači da običan čovek treba da paniči, kaže naš sagovornik, naprotiv. Kao što ljudi osiguravaju stan, automobil ili zdravlje, tako deo ušteđevine mogu zaštititi i kroz fizičku imovinu.
Sidro realne vrednosti u digitalnom svetu
Što je svet digitalniji, to fizičke vrednosti dobijaju novu ulogu — ne kao suprotnost digitalizaciji, već kao njena ravnoteža. Danas sve veći deo naše imovine postoji kao digitalni zapis: novac na računu, akcije u aplikaciji, ETF-ovi, kriptovalute, fondovi, digitalni nalozi. To donosi brzinu, dostupnost i efikasnost, ali i zavisnost od sistema: banaka, platformi, interneta, berzi, regulatornih odluka i tehnološke infrastrukture.
Fizičko zlato ne zavisi od aplikacije, servera, banke ili berzanskog naloga.
Investitor poseduje konkretnu imovinu koja ima vrednost sama po sebi. Moderan investitor treba da koristi prednosti digitalizacije: brzinu trgovanja,transparentnost cena, dostupnost informacija i jednostavno upravljanje portfolijom. Ali deo kapitala ima smisla držati u imovini koja nije potpuno vezana za digitalni sistem. Zato bih fizičko zlato opisao kao sidro realne vrednosti u digitalnom svetu – kaže Georgi Hristov.
Prema Svetskom savetu za zlato, globalna tražnja za zlatom u prvom kvartalu 2026. iznosila je 1.231 tonu, dok je vrednost kvartalne tražnje dostigla rekordnih 193 milijarde dolara. Posebno je važan podatak da je tražnja za polugama i kovanicama porasla 42 odsto u odnosu na isti period prošle godine, što pokazuje da interesovanje ne dolazi samo od centralnih banaka, već i od privatnih investitora.
Ovoj računici treba dodati i kriptotržište, koje se takođe snažno širi, kao i ogromna ulaganja u veštačku inteligenciju, zbog čega deo analitičara upozorava na mogućnost stvaranja novog finansijskog balona.
– Ovde bih razdvojio dve stvari: kriptovalute i veštačku inteligenciju. To nisu isti fenomeni – kaže Hristov. – Velike tehnološke kompanije ulažu stotine milijardi dolara u čipove, data centre, električne mreže, energetiku, softver i infrastrukturu.
Kripto nije zamena za zlato, već potpuno drugačija klasa imovine (Georgi Hristov, direktor „Tavex zlato&srebro")
Zbog toga ne bih olako rekao da će taj „balon” brzo pući. Moguće je da postoje precenjene kompanije, ali cela AI industrija iza sebe ima veoma ozbiljna kapitalna ulaganja.
Kriptovalute su druga priča, kaže naš sagovornik. One su nastale kao alternativa tradicionalnom finansijskom sistemu i deo investitora ih vidi kao zaštitu od inflacije, monetarnog eksperimentisanja i kontrole kapitala. Međutim, kriptotržište je i dalje mnogo volatilnije od zlata. Ono može imati veliki potencijal rasta, ali i velike padove u kratkom roku.
– Zato bih rekao da kripto nije zamena za zlato, već potpuno drugačija klasa imovine – ističe Georgi Hristov. – Kriptovalute, pre svega bitkoin, jesu preuzele deo narativa „digitalnog zlata”. Kod dela investitora bitkoin se posmatra kao imovina s ograničenom ponudom, nezavisna od centralnih banaka i pogodna za digitalno čuvanje vrednosti. Međutim, kada dođe do ozbiljne krize, investitori i dalje prave razliku između digitalnog rizika i fizičke sigurnosti. Bitkoin može biti zanimljiv kao rizična, digitalna i spekulativna imovina, ali fizičko zlato ima ono što kripto još nema: istoriju poverenja dugu hiljadama godina, globalnu likvidnost, prihvaćenost kod centralnih banaka i odsustvo rizika treće strane. U periodima neizvesnosti sve više investitora odlučuje se upravo za fizičko zlato, odnosno za poluge i kovanice, jer ono daje osećaj direktne kontrole i sigurnosti. Kripto može biti instrument visokog potencijala, ETF instrument likvidnosti, ali fizičko zlato ostaje instrument zaštite imovine.
