У ДИГИТАЛНОМ СВЕТУ ОПИПЉИВА ИМОВИНА СВЕ ТРАЖЕНИЈА Крипто је валута за богаћење, а злато за сигурност
Након мартовског повлачења капитала, када су инвеститори продавали злато како би реализовали профит и обезбедили ликвидност, тржиште је већ у априлу показало потпуно другачији правац.
Према подацима Светског савета за злато, глобални ЕТФ инвестициони фондови везани за злато у априлу 2026. године забележили су нето приливе од око 6,6 милијарди долара, док су резерве повећане за 87,3 тоне – што је највећи месечни прилив још од краја 2024. године. Посебно је значајно то што се новац враћа у злато и у условима када се цена унце креће изнад 4.500 до 4.700 долара, што показује да инвеститори високе цене више не доживљавају као краткотрајни максимум, већ као нову тржишну реалност.
Зашто се велики инвеститори окрећу „опипљивим вредностима”? Да ли обичан свет треба да се забрине?
– У периодима високе инфлације, геополитичких тензија, раста јавног дуга и несигурности на тржиштима, инвеститори траже имовину која није само број на екрану и која не зависи од обећања треће стране – каже Георги Христов, директор „Tavex zlato&srebro”. – Злато ту има посебну улогу. Акција зависи од пословања компаније, обвезница од способности дужника да плати, депозит од банкарског система, а физичко злато је имовина сама по себи. Управо зато се злато вековима посматра као сигурно уточиште.
То не значи да обичан човек треба да паничи, каже наш саговорник, напротив. Као што људи осигуравају стан, аутомобил или здравље, тако део уштеђевине могу заштитити и кроз физичку имовину.
Сидро реалне вредности у дигиталном свету
Што је свет дигиталнији, то физичке вредности добијају нову улогу — не као супротност дигитализацији, већ као њена равнотежа. Данас све већи део наше имовине постоји као дигитални запис: новац на рачуну, акције у апликацији, ЕТФ-ови, криптовалуте, фондови, дигитални налози. То доноси брзину, доступност и ефикасност, али и зависност од система: банака, платформи, интернета, берзи, регулаторних одлука и технолошке инфраструктуре.
Физичко злато не зависи од апликације, сервера, банке или берзанског налога.
Инвеститор поседује конкретну имовину која има вредност сама по себи. Модеран инвеститор треба да користи предности дигитализације: брзину трговања,транспарентност цена, доступност информација и једноставно управљање портфолијом. Али део капитала има смисла држати у имовини која није потпуно везана за дигитални систем. Зато бих физичко злато описао као сидро реалне вредности у дигиталном свету – каже Георги Христов.
Према Светском савету за злато, глобална тражња за златом у првом кварталу 2026. износила је 1.231 тону, док је вредност кварталне тражње достигла рекордних 193 милијарде долара. Посебно је важан податак да је тражња за полугама и кованицама порасла 42 одсто у односу на исти период прошле године, што показује да интересовање не долази само од централних банака, већ и од приватних инвеститора.
Овој рачуници треба додати и криптотржиште, које се такође снажно шири, као и огромна улагања у вештачку интелигенцију, због чега део аналитичара упозорава на могућност стварања новог финансијског балона.
– Овде бих раздвојио две ствари: криптовалуте и вештачку интелигенцију. То нису исти феномени – каже Христов. – Велике технолошке компаније улажу стотине милијарди долара у чипове, дата центре, електричне мреже, енергетику, софтвер и инфраструктуру.
Крипто није замена за злато, већ потпуно другачија класа имовине (Георги Христов, директор „Tavex zlato&srebro")
Због тога не бих олако рекао да ће тај „балон” брзо пући. Могуће је да постоје прецењене компаније, али цела АИ индустрија иза себе има веома озбиљна капитална улагања.
Криптовалуте су друга прича, каже наш саговорник. Оне су настале као алтернатива традиционалном финансијском систему и део инвеститора их види као заштиту од инфлације, монетарног експериментисања и контроле капитала. Међутим, криптотржиште је и даље много волатилније од злата. Оно може имати велики потенцијал раста, али и велике падове у кратком року.
– Зато бих рекао да крипто није замена за злато, већ потпуно другачија класа имовине – истиче Георги Христов. – Криптовалуте, пре свега биткоин, јесу преузеле део наратива „дигиталног злата”. Код дела инвеститора биткоин се посматра као имовина с ограниченом понудом, независна од централних банака и погодна за дигитално чување вредности. Међутим, када дође до озбиљне кризе, инвеститори и даље праве разлику између дигиталног ризика и физичке сигурности. Биткоин може бити занимљив као ризична, дигитална и спекулативна имовина, али физичко злато има оно што крипто још нема: историју поверења дугу хиљадама година, глобалну ликвидност, прихваћеност код централних банака и одсуство ризика треће стране. У периодима неизвесности све више инвеститора одлучује се управо за физичко злато, односно за полуге и кованице, јер оно даје осећај директне контроле и сигурности. Крипто може бити инструмент високог потенцијала, ЕТФ инструмент ликвидности, али физичко злато остаје инструмент заштите имовине.
