GOLMAN VOJVODINE DRAGAN ROSIĆ ODBRANAMA RELAKSIRAO VOŠINU DEFANZIVU U SEZONI NA IZMAKU: Nedostajao samo korak do potpune sreće

Naročito ne ispred golgetera, koji su uvek, po prirodi fudbalske igre, u prvom planu.  U skromnom nizu čuvara mreže kojima se navijači klanjaju, zapaženo mesto zauzima golman Vojvodine i srpske reprezentacije Dragan Rosić (29). Sabirajući utiske na kraju Vošine uspešne sezone sa zadovoljstvom je izdvojio momenat koga će se prisećati i kako reče, jednoga dana, prepričavati unucima.

- Dvostruka pobeda u prvenstvu protiv tima sa ubedljivo najvećim budžetom predstavlja povod za ponos svakom igraču Vojvodine – bez razmišljanja je Rosić komentarisao pobede protiv Crene zvezde i kod kuće i u gostima. – Tih šest bodova u zbiru u znatnoj meri su doprineli da dostignemo toliko željeni nivo na superligaškoj tabeli, razdvajajući Crvenu zvezdu i Partizan, posle toliko godina.

Još su sveža sećanja na propuštenu kolosalnu priliku da, posle vođstva od 2:0, po treći put u istoriji kluba fudbalsri Vojvodine donesu pobednički pehar u Novi Sad. 

- Kad bih samo mogao da iz svesti izbrišem taj primljeni gol u poslednjem minutu finalne utakmice – sa setom se Rosić prisetio nedosanjanih snova na lozničkom Lagatoru. – Istina, plasmanom u finale mi jesmo ostvarili plan što se Kupa tiče, ali kada dođete u situaciju da načinite još samo jedan korak ka trofeju i na tom poslednjem koraku se spotaknete, tada zaista nastaje žal koji traje i koji će trajati. Drago mi je da smo četiri dana kasnije iskoračili iz te nekakve letargije koja nas je zahvatila i na gostovanju kod OFK Beograda pokazali da imamo karakter dostojan Vošinog dresa i tradicije koju negujemo. Ekipa je spremna da i na oproštaju od svojih navijača u subotu, protiv Novog Pazara, bude na nivou vicešampionskog zvanja i da pobedom uzvrati na rezultatske neprijatnosti koje su nam Novopazarci priređivali u prvenstvu. 

O mogućem odlasku u inostranstvo nije želeo da govori. U duhu istinskog profesionalca sve mogućnosti, kako je naglasio, prepustio je Upravi kluba. 

- Najvažnije je da je Voša tu gde jeste. Na osnovu svih parametara mi smo drugi tim u srpskoj fudbalskoj eliti, što je značajan iskorak u odnosu na prethodne sezone. Što se mene tiče zadovoljan sam svojim učinkom. Sva očekivanja, postavljena uoči početka sezone i sve svoje želje sam ispunio. Sa malo sportske sreće moglo je i više, ali ne bih se na to vraćao. Najvažnije je da su me povrede zaobilazile i da zdrav dočekujem odmor. Što se Evrope tiče, o tom, potom... Pričaćemo kada dođe vreme.

Stameni Užičanin, koji je pre dve godine iz Niškog Radničkog doleteo u Vošino jato, Vošin gol u sezoni na izmaku branio je 36 puta. Fantastičnim refleksima oduševljavao je posmatrače, moćnim paradama u odsutnim trenucima čuvao mrežu i sačuvao značajan zbir bodova na Vošinom kontu, dajući anketama za pravo da bude junak sezone u pola belom, pola u crvenom

-Prija svako priznanje, bilo ono kolektivno ili pojedinačno. Dnevnikovo priznanje potkraj prošle godine bio mi je najlepši novogodišnji poklon. Priznanja koja pristižu na kraju ove sezone znače mi više od svih priznanja u karijeri. Presrećan sam što sam sezonu delio sa Vošinim vernim navijačima. Do neba sam im zahvalan na tome što su prepoznali moj uloženi trud i aplauzima i skandiranjem ga nagradili. Potrudiću se da nastavim istim ritmom i učinkom, da im uzvratim na svu ljubav i poverenje - rekao je u razgovoru za Dnevnik golman Vojvodine, reprezentativac Srbije Dragan Rosić.   

L. Bakmaz