ГОЛМАН ВОЈВОДИНЕ ДРАГАН РОСИЋ ОДБРАНАМА РЕЛАКСИРАО ВОШИНУ ДЕФАНЗИВУ У СЕЗОНИ НА ИЗМАКУ: Недостајао само корак до потпуне среће

Нарочито не испред голгетера, који су увек, по природи фудбалске игре, у првом плану.  У скромном низу чувара мреже којима се навијачи клањају, запажено место заузима голман Војводине и српске репрезентације Драган Росић (29). Сабирајући утиске на крају Вошине успешне сезоне са задовољством је издвојио моменат кога ће се присећати и како рече, једнога дана, препричавати унуцима.

- Двострука победа у првенству против тима са убедљиво највећим буџетом представља повод за понос сваком играчу Војводине – без размишљања је Росић коментарисао победе против Црене звезде и код куће и у гостима. – Тих шест бодова у збиру у знатној мери су допринели да достигнемо толико жељени ниво на суперлигашкој табели, раздвајајући Црвену звезду и Партизан, после толико година.

Још су свежа сећања на пропуштену колосалну прилику да, после вођства од 2:0, по трећи пут у историји клуба фудбалсри Војводине донесу победнички пехар у Нови Сад. 

- Кад бих само могао да из свести избришем тај примљени гол у последњем минуту финалне утакмице – са сетом се Росић присетио недосањаних снова на лозничком Лагатору. – Истина, пласманом у финале ми јесмо остварили план што се Купа тиче, али када дођете у ситуацију да начините још само један корак ка трофеју и на том последњем кораку се спотакнете, тада заиста настаје жал који траје и који ће трајати. Драго ми је да смо четири дана касније искорачили из те некакве летаргије која нас је захватила и на гостовању код ОФК Београда показали да имамо карактер достојан Вошиног дреса и традиције коју негујемо. Екипа је спремна да и на опроштају од својих навијача у суботу, против Новог Пазара, буде на нивоу вицешампионског звања и да победом узврати на резултатске непријатности које су нам Новопазарци приређивали у првенству. 

О могућем одласку у иностранство није желео да говори. У духу истинског професионалца све могућности, како је нагласио, препустио је Управи клуба. 

- Најважније је да је Воша ту где јесте. На основу свих параметара ми смо други тим у српској фудбалској елити, што је значајан искорак у односу на претходне сезоне. Што се мене тиче задовољан сам својим учинком. Сва очекивања, постављена уочи почетка сезоне и све своје жеље сам испунио. Са мало спортске среће могло је и више, али не бих се на то враћао. Најважније је да су ме повреде заобилазиле и да здрав дочекујем одмор. Што се Европе тиче, о том, потом... Причаћемо када дође време.

Стамени Ужичанин, који је пре две године из Нишког Радничког долетео у Вошино јато, Вошин гол у сезони на измаку бранио је 36 пута. Фантастичним рефлексима одушевљавао је посматраче, моћним парадама у одсутним тренуцима чувао мрежу и сачувао значајан збир бодова на Вошином конту, дајући анкетама за право да буде јунак сезоне у пола белом, пола у црвеном

-Прија свако признање, било оно колективно или појединачно. Дневниково признање поткрај прошле године био ми је најлепши новогодишњи поклон. Признања која пристижу на крају ове сезоне значе ми више од свих признања у каријери. Пресрећан сам што сам сезону делио са Вошиним верним навијачима. До неба сам им захвалан на томе што су препознали мој уложени труд и аплаузима и скандирањем га наградили. Потрудићу се да наставим истим ритмом и учинком, да им узвратим на сву љубав и поверење - рекао је у разговору за Дневник голман Војводине, репрезентативац Србије Драган Росић.   

Л. Бакмаз